Region

MOJE DETE PREBIJAJU I GURAJU POD AUTO U ŠKOLI,JER SMO SIROMAŠNI

Ima jedan dečak u severozapadnoj Hrvatskoj. Ide u peti razred. Psiholozi kažu da je natprosečno inteligentan, ali zatvoren i povučen. Već neko vreme ga upućuju na terapiju. Pokazuje znake izuzetno niskog samopouzdanja i velikog besa. Već nekoliko godina on trpi nasilje svojih vršnjaka – jer je siromašan.

Potresna ispovest njegove mame osvanula je danas na hrvatskom portalu 24sata i evo, već sad su je pročitali skoro svi u zemlji. Rekao bi čovek da smo na nasilje uveliko otupeli, ali ko može da ostane hladan pred patnjom nedužnog deteta? Odgovor na ovo pitanje isti je i kod suseda kao i kod nas – hladni su samo oni od kojih najviše zavisi, nadležni.

– Sve je počelo još u prvom razredu. Komšija, koji je dve godine stariji od mog sina i ide u istu školu, ispričao je svima da smo siromašni i da živimo u staroj kući. I deca su odmah počela da se razdvajaju od njega. Krenuo je pritisak da se ne druže s njim. Pokušala sam to rešiti razgovorom s njegovim roditeljima, nadala se da će se sve smiriti i da ćemo problem uspeti da rešimo među sobom – počinje svoju priču mama dečaka.

Nažalost, nisu uspeli.

– Nakon što su ga, u dva navrata, na autobuskoj stanici gurnuli pod auto koji je morao da zakoči kako vozač ne bi naleteo na dete, obratili smo se razrednoj i direktoru škole – objašnjava majka.

U zapisniku se nakon sastanka roditelja s majkom, direktorom, pedagogom i razrednom, iz januara 2016, navodi se da se dečak žali da ga nekoliko učenika iz škole ismeva, udara u rame, stomak ili nogu, kao i gura pod automobil na putu do škole ili prilikom povratka kući. Zbog svega je tužan i kući često dolazi uplakan. U zapisniku stoji i da na provokacije reaguje fizičkim obračunom, da “vraća istom merom, ali jače”. Konačni zaključak je bio da organi škole nisu nadležni jer do incidenata dolazi van škole. I tu se u priču uključuju policija i centar za socijalni rad. Prema njihovim izjavama, saradnja sa školom na rešavanju ovog slučaja i dalje je u toku, pa zbog toga nisu želeli da razgovaraju o detaljima. A dok ta istraga traje, čini se u nedogled, dečak je nekoliko puta upućivan na psihoterapiju. U međuvremenu je u igri polomio ruku, ali njegovim mučiteljima ni to nije bilo dovoljno, pa su ga napadali i u takvom stanju.

Zvuči poznato?

Statistike o vršnjačkom nasilju u Srbiji su jednako poražavajuće. Nacionalno istraživanje je pokazalo da je čak 15 odsto učenika najmanje jednom tokom poslednjih nekoliko meseci zlostavljalo vršnjaka, a da je 17 odsto lično doživelo neki vid nasilja. Nadležnima i odgovornima u Vladi i Parlamentu ove brojke ne padaju na pamet. Oni pred spavanje i dalje broje vučiće… pardon, ovce. Za šišanje. A kad će usvojiti Aleksin zakon? Ko to zna? A mi od “izvini” odavno već nemamo ništa.

Izvor: Noizz.rs

Tags
Show More

Related Articles

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Close