Svijet

SAD pokreću završni UDAR na Siriju: Dogovorena INVAZIJA i okupacija uz pomoć arapskih saveznika!

Sirija, Rusija i Iran moraju biti spremni

Kako piše američki list The Wall Street Journal, Vašington ima plan za Siriju, a svodi se na širenje okupacije odnosno dovođenje trupa iz Saudijske Arabije, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata koje bi tada eventualno zamenile američke trupe u Siriji.

WSJ navodi kako se oko ovog plana angažovao novi Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost, Džon Bolton, koji je navodno već telefonski razgovarao sa šefom egipatskih obaveštajnih službi, Abasom Kamelom, kako bi video hoće li možda zemlja sa najvećom vojskom u arapskom svetu biti zainteresovana za stvaranje ovakve koalicije. Nema informacija o tome kako je Egipat odgovorio na ovaj predlog.

Poziv je tada upućen zalivskim monarhijama – Saudijskoj Arabiji, Kataru i UAE – izvor navodi kako su iz Vašingtona zatražili da ove tri zemlje doprinesu sa “milijardama američkih dolara” za izgradnju na severu Sirije i da takođe u Siriju pošalju i svoje trupe.

– Misija regionalnih snaga sarađivala bi sa lokalnim kurdskim i arapskim borcima koje su do sada SAD podržavale u borbi protiv IS-a. Zadatak istih snaga je takođe da spreči i ulazak iranskih snaga na prostore sa kojih je oterana Islamska država – rekao je jedan neimenovani američki zvaničnik u razgovoru za WSJ.

Šta sve ovo znači? Reč je o istina bahatom planu. Čini se kako su u Vašingtonu nakon prošlonedeljnog raketiranja Sirije odjednom zaključili da su, protiv svih činjenica na terenu, oni dobili ovaj rat.

Dovođenje okupatorskih vojski po nalogu Vašingtona očito bi bila jedna od zadnjih faza ratnog plana za Siriju, ali SAD pritom zaboravlja da će prvo morati da poraze sirijsku vojsku i da nateraju sirijske saveznike, Rusiju i Iran, da pristanu na povlačenje iz zemlje.

Naravno, ovakav opaki plan mogu pokušati da izvedu na prostoru Sirije gde vladine snage nemaju čvrstu kontrolu, ali, još jednom, takvu operaciju ne mogu izvesti u trenutku dok Damask dobija rat – što ne znači da neće probati.

Izgleda kako je neke aktere u Vašingtonu poprilično ohrabrila činjenica da su njihove rakete udarale širom Sirije uz potpunu tišinu ruske protivvazdušne odbrane. No, to ne znači da će svaki put biti isto – možda jednom ruski ambasador u Libanu bude i u pravu, onaj koji je tvrdio kako će Rusija “rušiti američke rakete iznad Sirije”, mada ovog puta definitivno nije bio.

Tramp jeste prošle godine sa SAD naklonjenim arapskim liderima u Saudijskoj Arabiji kovao velike planove, uključujući i stvaranje tzv. “arapskog NATO-a”. Onaj stvarni NATO je produžena vojna ruka američke spoljne politike, zašto ne bi bio i ovaj?

SAD bi to i te kako prijalo, ali ne samo njima – Izrael bi takođe bio presrećan da SAD preuzmu vođstvo nad njihovim nekadašnjim neprijateljima, a danas partnerima i tajnim saveznicima. Za Izrael bi to bila dugoročna sigurnost, a za SAD nova sila kojom bi manevrisao po Bliskom istoku.

Jesu li zalivske monarhije spremne da pristanu na tako nešto? To je već pitanje. Do sada su pokazale kako jako vole da im SAD vojno čuva leđa, do te mere da se utrkuju koja će Amerikancima ponuditi veće vojne baze. Ipak, ovaj detalj gde Tramp od njih traži da investiraju “milijarde USD” svog novca neće im se baš dopasti. Ipak, ako Tramp u ovaj dogovor ubaci i tajnu klauzulu u stilu “ako budete dobri, dogodine ćemo zajedno razbiti Iran jednom za svagda”, onda bi ih već mogao nagovoriti.

Ove zemlje aktivno već godinama finansiraju najradikalnije grupe u Siriji, ali se nijednom nisu usudile da i same svojim trupama uđu u Siriju. To su se od nepozvanih zemalja usudile jedino Turska i Izrael – prva je NATO članica i može, ako zagusti, pozvati na kolektivnu odbranu, a druga je nuklearna sila koju SAD čuva još i više od NATO saveznica.

Prošlonedeljni vazdušni i raketni napad na Siriju možda je u neku ruku i početak tog plana, obaveštenje arapskim zemljama da SAD i saveznici imaju potpunu kontrolu nad situacijom i da je sada vreme za završni udarac – invaziju Sirije.

To čak i ne znači da će krenuti na Damask. Da, smena režima jedan je od ciljeva, ali već duže vreme postoje i alternativni planovi. Jedan od njih je de facto razbijanje Sirije na više delova – još neko vreme Asadu mogu i ostaviti da vlada na zapadu zemlje, njih ionako mnogo više privlači istok, prostor gde se nalaze naftni resursi, ali, što je još i važnije, reč je o prostoru gde bi jednog dana trebalo da prođe i tzv. “gasovod smrti”, odnosno gasovod kojim bi se prebacivao gas iz Katara prema Evropi. Taj plan bi navodno trebao da zada snažan udarac Rusiji.

Dalje, Irak je i dalje neka vrsta američkog protektorata i bitno im je da kontrolišu prostor prema granici.

Ovaj američki plan neće i ne može ići glatko. Glavna zemlja na koju se misle osloniti, Saudijska Arabija, ne može izaći ni na kraj sa pobunjenicima u susednom Jemenu.

Angažovanje egipatske vojske bilo bi značajno, ali nije baš realno. Kao prvo Egipat ima svojih problema, na Sinaju, na granici sa Libijom. Kao drugo, Egipat se drži krajnje neutralno po pitanju rata u Siriji. Da je na vlasti ostao Mohamed Morsi ne bi bilo teško osigurati pristanak Kaira, ovako nije baš izgledno.

U svakom slučaju ovaj ili onaj “završni scenario” dogodiće se u Siriji, više pre nego kasnije, ukoliko Sirija i njeni saveznici nešto uskoro ne učine. Šta mogu učiniti? Rusija, iako je to zadnje što bi sada htela pred Svetsko prvenstvo, trebala bi, u najmanju ruku, da da Siriji sredstva za odbranu, a to znači sisteme kao što su S-300 i S-400.

Jedna stvar je sigurna, smirivanja neće biti. Svakog trenutka društvene mreže mogu ponovno preplaviti fotografije novog navodnog hemijskog napada i saveznici će ponovno udariti, ovog puta snažnije.

Informacije da je Tramp prošle nedelje planirao da gađa i rusku protivvazdušnu odbranu u Siriji posebno su uznemirujuće, ali se možda radi o psihološkom ratovanju – SAD žele da ostave utisak da su spremne na mnogo toga. Rusija sada mora, ako želi da ostane u ovom ratu, da odgovori da je i ona spremna na mnogo toga, možda i više od SAD, kako bi se zaštitila Sirija.

Bilo bi idealno da se sve može rešiti diplomatijom, kako neki u Kremlju i dalje misle, ali Zapadna koalicija na čelu sa SAD daje do znanja da je takav scenario ne zanima.
izvor(srbija.danas)

Tags
Show More

Related Articles

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Close