Grupa naučnika tvrdi da ljudski život ne mora imati kraj

U budućnosti možda neće postojati granica ljudskog života, barem ne onakva kakva postoji sada, suprotno tvrdnjama nekih demografa i biologa, navodi se u članku iz časopisa „Nature“.

To je utvrdila statistička analiza objavljena u četvrtak u časopisu „Nauka“ o mogućnostima preživljavanja gotovo 4000 ljudi koji su napunili 105 godina ili više.

Tim naučnika, predvođen demografom Elizabetom Barbi sa Univerziteta Sapijenca i statističarom Frančeskom Lagonom sa Univerziteta Roma tre u Rimu, zaključio je da se rizik od smrti, koji se naizgled povećava sa starenjem, uravnotežuje nakon 105. godine stvarajući svojevrsni „plato smrtnosti“.

Prema navodima naučnika, šanse da neko umre u toj starosnoj dobi, ne dočekavši idući rođendan, su 50:50. Francuski demograf Žan Mari Robin, koji nije bio uključen u istraživanje, smatra da ako postoji uravnoteženje smrtnosti, nema granice ljudskoj dugovečnosti.

Među naučnicima se dugo vodila rasprava postoji li kod ljudi gornja starosna granica života. Konsenzus je taj da se rizik od smrti sistemski povećava s godinama, sve do otprilike osamdesete godine života.

Ali postoje žestoka neslaganja oko toga što se događa kad ljudi uđu u devedesetu ili stotu godinu.

Neki su naučnici preispitali demografske podatke i zaključili da postoji utvrđeni, prirodni „rok trajanja“ ljudske vrste te da stopa smrtnosti nastavlja da raste.

Drugi su prošli kroz iste podatke i zaključili da se rizik od smrti uravnotežuje u veoma dubokoj starosti, te da shodno tome ljudski životni vek nema gornju granicu.
https://rs-lat.sputniknews.com/zivot/201807081116466813-naucnici-zivot-smrt/

Facebook Comments

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *