Prekid komunikacija sa Rusijom: Americi odgovara tinjajući sukob u Ukrajini

Moskva i Vašington su napravili pauzu u kontaktima u vezi sa rešavanjem situacije u Ukrajini, ali Rusija računa da ona neće biti duga. Ruski analitičari smatraju da je ta pauza odraz procesa koji se dešavaju u odnosima Moskve i Vašingtona u celosti i da je to prinudna mera, jer su svi pregovori o pitanju Donbasa došli u ćorsokak.

Reč je, pre svega, o mirovnoj misiji i još nije jasno kako se oni mogu pomeriti sa „mrtve tačke“, jer je pozicija koju je iznela Ukrajina i koju podržavaju SAD neprihvatljiva za Rusiju, ističu politikolozi.

Ruski analitičar Nikita Danjuk objašnjava da Rusija i SAD za četiri godine nisu napravile značajan napredak u rešavanju situacije u Donbasu, jer imaju drugačije stavove i ciljeve po tom pitanju.

Kako navodi ekspert, Americi strateški odgovara da ima stalni tinjajući sukob na teritoriji Ukrajine, kako bi ga koristio za spoljnopolitičku trgovinu, za pregovore sa Rusijom, kao i za druga pitanja regionalne i globalne bezbednosti.

Prema njegovim rečima, uprkos činjenici da su se pomoćnik predsednika Rusije Vladislav Surkov i specijalni predstavnik Stejt departmenta za Ukrajinu Kurt Volker vrlo intenzivno sastajali skoro dve godine, „mapa puta“, prema kojoj situacija u jugoistočnoj Ukrajini treba da bude stabilizovana, razvijena je još 2015. godine. To su Minski sporazumi, koje, kako ističe ekspert, Kijev demonstrativno ignoriše, uz prećutnu dozvolu SAD.

Danjuk ocenjuje da Moskva i Vašington iz tog razloga ne mogu da pronađu „zajednički jezik“.

„Čim Rusija ponudi razumnu ideju o razmeštanju mirovnih snaga na liniji razgraničenja, pojavljuje se kontrainicijativa o razmeštanju 50.000 mirotvoraca na teritoriji republika. Paralelno sa tim Ukrajina usvaja zakone o deokupaciji Donbasa, koja daje široka ovlašćenja Oružanim snagama i drugim formacijama, zahvaljujući čemu se može izvršiti čistka. U tom kontekstu, mi vidimo ćutanje i popuštanje SAD i zapadnih država“, rekao je Danjuk za RT.

Jedno od pitanja koje se pojavljuje u ruskim medijima je i koliko će trajati „tišina“ između Rusije i SAD po pitanju Ukrajine.

„Mislim da će pauza trajati sve dok ne postane jasno ko će sa ruske strane biti zadužen za pregovore sa Vašingtonom o Ukrajini. Prošle nedelje su se pojavile informacije da bi pomoćnik predsednika Rusije Vladislav Surkov mogao da napusti svoju funkciju i verovatno će na tu funkciju biti imenovana neka druga osoba“, rekao je za Sputnjik ruski analitičar Oleg Ignjatov.

Odgovarajući na pitanje da li je moguće očekivati promenu pozicije politike Kremlja o Donbasu u slučaju odlaska Vladislava Surkova sa funkcije pomoćnika predsednika, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da je spoljna politika predsednika RF dosledna i apsolutno razumljiva, bez obzira na kadrovske promene, a to se, kako je istakao, tiče i pozicije o Ukrajini.

S druge strane, Ignjatov navodi da je u poslednje vreme došlo do nerazumevanja između Rusije i SAD.

„Rusija je, kako je poznato, prošle godine predstavila svoj nacrt rezolucije o uvođenju mirotvoraca u Donbas. Od tada se mnogo govorilo kako je potreban nekakav drugi predlog rezolucije. SAD su izrazile svoj stav koji je bio identičan sa ukrajinskom pozicijom. Međutim, ni SAD, ni Ukrajina, ni drugi članovi Saveta bezbednosti UN nisu dostavili svoj nacrt rezolucije, niti bilo kakve izmene ruskog predloga. U septembru je Merkelova napravila neke izmene u nacrtu rezolucije po pitanju mirovnih snaga, ali od tada nikakvih konkretnih predloga nije bilo ni od Amerikanaca, ni od strane Ukrajine, niti od stalnih članova Saveta bezbednosti UN, Velike Britanije ili Francuske. Zbog toga neće doći ni do kakvih pomaka, a takođe mislim da neće biti ni susreta ruskih i američkih predstavnika u skorije vreme.“

Neki ruski analitičari smatraju da je pauza uzeta „prinudno“ i da dokle god ne bude neke značajnije političke inicijative od strane Zapada, jedine stvari koje mogu da naruše tu pauzu su propast mirovnih pregovora i vojna provokacija od strane Kijeva. Kako se ocenjuje, verovatnoća takvih provokacija je velika i to u bliskoj budućnosti.

Međutim, Ignjatov smatra da pauza u kontaktima Rusije i SAD ne nosi neke veće rizike, a takođe veruje i da neće doći do eskalacije situacije u Ukrajini.

„Što se tiče nekih rizika, ne mislim da postoji neki rizik od ’zatezanja‘… Svi su sada na ’stend baju‘. Zapad shvata da se sukob ne može rešiti bez saglasnosti Rusije, a Rusija ne vidi kod Zapada nameru da pritisne Ukrajinu kako bi ona ispunila Minski sporazum. Stoga, sve je na listi čekanja… Na perspektive izbijanja vojnog sukoba u Donbasu sada ni na koji način ne utiče da li su ili nisu implementirane određene tačke Minskih sporazuma. Postoji određeni paritet, nijedna strana ne može da priušti sebi da prva eskalira sukob i obnovi veliki rat“, smatra Ignjatov.

Pojedini ruski analitičari ističu da, ipak, ima nade za promene. Kampanja protiv Donalda Trampa zbog navodnih veza sa Rusijom se privodi kraju i moguće je da će narednih meseci doći do susreta ruskog i američkog predsednika, a tada bi moglo da dođe i do nekih novih dogovora.

Zamenik ruskog šefa diplomatije Grigorije Karasin je saopštio da su Moskva i Vašington uzeli pauzu u kontaktima u vezi sa rešavanjem situacije u Ukrajini, ali da Rusija računa da ona neće biti duga.

On je naveo da ukrajinske vlasti nisu dale garancije za normalne uslove rada ruskih oficira u Zajedničkom centru za kontrolu i koordinaciju režima prekida vatre što je neophodan uslov za njihov povratak u centar.

Podsetimo, ruski oficiri su napustili Zajednički centar za kontrolu i koordinaciju zbog provokacija ukrajinske strane, ali bi mogli da se vrate ako se promeni stav Kijeva.

Karasin je takođe dodao i da rokovi održavanja novog sastanka pomoćnika predsednika Rusije Vladimira Surkova i specijalnog predstavnika Stejt departmenta za Ukrajinu Kurta Volkera za sada nisu određeni.

Mediji pišu da su američke vlasti produžile mandat Volkeru i podsećaju da je on pozivao na „povratak“ Krima u sastav Ukrajine i jačanje antiruskih sankcija, a da će njegova ovlašćenja sada biti proširena ne samo na Donbas, nego i na celu Ukrajinu.
IZVOR(SPUTNIK.RS)

Facebook Comments

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *