Nakon što je rodila treće dete, Britani Gibons počela je da se suočava sa promenama na svom telu koje su joj teško padale. Iako je bila srećna što je postala majka troje dece, pogled u ogledalo često joj je donosio osećaj nesigurnosti. Vremenom je shvatila da problem nije samo u njenom izgledu, već u načinu na koji je počela da posmatra samu sebe.
Jednog dana, nakon kupanja, pogledala se u ogledalo i gotovo da nije prepoznala osobu koju je videla. Promene nakon nekoliko trudnoća bile su joj veoma primetne i zbog toga je počela da izbegava situacije u kojima bi svoje telo morala da pokazuje suprugu.
Gasila je svetlo, pokrivala delove tela odećom i trudila se da se presvlači kada njen muž nije u blizini. Iako joj suprug nikada nije rekao da sa njenim izgledom nešto nije u redu, Britani je sama sebi postavila granice koje su joj postajale sve teže.
Kako su godine prolazile, počela je da razmišlja o tome koliko je zapravo opterećena svojim izgledom. Shvatila je da bi mogla da provede čitav život pokušavajući da sakrije ono što joj se na telu ne dopada.
Tada je, nakon razgovora sa prijateljicom, odlučila da napravi neobičan eksperiment. Želela je da više vremena provodi sa svojim suprugom i da prestane da dozvoljava nesigurnosti da određuju njihov odnos.
U početku joj ta odluka nije bila jednostavna. Navikla je da razmišlja o tome kako izgleda, da skriva stomak i da traži način da izbegne pogled u ogledalo. Međutim, kako je vreme prolazilo, nešto se promenilo.
Njihova svakodnevna bliskost počela je da ima drugačije značenje. Više su razgovarali, češće se grlili, a njihova povezanost postala je snažnija. Britani je shvatila da kvalitetan odnos ne zavisi od toga da li neko ima savršenu figuru, već od poverenja, nežnosti i osećaja da ste prihvaćeni onakvi kakvi jeste.
Meseci su prolazili, a ona je sve manje razmišljala o svojim fizičkim nedostacima. Umesto da razmišlja šta bi trebalo da promeni na sebi, počela je da primećuje ono što je već imala – porodicu, supruga koji je voli i život koji je izgradila.
Najveća promena dogodila se u njenom odnosu prema sopstvenom telu. Britani je shvatila da je godinama bila mnogo stroža prema sebi nego što bi ikada bila prema nekoj drugoj ženi.
Postepeno je prestala da krije telo. Odlazak u kupatilo ili presvlačenje više nisu bili trenuci zbog kojih bi osećala neprijatnost. Ogledalo joj više nije bilo neprijatelj.
„Ponovo sam počela da uživam u svom telu i prestala sam da krijem ono što sam smatrala svojim nedostacima“, ispričala je Britani.
Za nju je to bilo važno otkriće. Nije se promenilo samo njeno mišljenje o fizičkom izgledu, već i odnos sa suprugom. Postali su otvoreniji, prisniji i romantičniji. Sitnice koje su ranije možda zanemarivali ponovo su postale važne.
Posle godinu dana shvatila je da više nema potrebu da stalno razmišlja o tome kako izgleda. Umesto toga, počela je da uživa u vremenu koje provodi sa porodicom i suprugom.
Danas, nekoliko godina kasnije, Britani svoju priču posmatra kao važnu životnu lekciju. Ona smatra da joj nije bilo potrebno da promeni svoje telo kako bi se osećala bolje. Bilo je potrebno da promeni način na koji ga posmatra.
Njena priča pokazuje koliko samopouzdanje može da utiče na partnerski odnos. Kada čovek prestane da se stalno upoređuje sa drugima i prihvati svoje telo, mnogo je lakše da se opusti i uživa u životu.
„Na kraju sam shvatila da se nikada nije radilo samo o tome da li me neko želi. Mnogo važnije bilo je da li ja mogu da prihvatim i zavolim samu sebe“, poručila je Britani.
Upravo ta rečenica za nju predstavlja najvažniji zaključak čitavog iskustva. Nakon trećeg porođaja mislila je da je izgubila deo sebe, a nekoliko godina kasnije shvatila je da je zapravo pronašla mnogo više samopouzdanja nego što ga je ranije imala.
IZVOR:OBJEKTIV.RS
About The Author
