„Zovem se Mirjana, imam 41 godinu i spremna sam da zavolim iskreno, prvi put u životu

Zovem se Mirjana, imam 41 godinu, živim u malom mestu nadomak Novog Sada i odlučila sam da napišem ovu ispovest jer osećam da je konačno vreme da otvorim srce. Nikada nisam ranije bila na ovakvom mestu, nisam imala običaj da svoje emocije iznosim javno, ali posle svega kroz šta sam prošla, shvatila sam da su iskrenost i otvorenost možda jedini način da pronađem ono što mi je ceo život nedostajalo – pravog muškarca. Muškarca kome nije problem što imam svoje mane, svoju prošlost, svoje uspone i padove. Nekoga ko neće bežati kada stvari postanu ozbiljne.

U mladosti sam verovala u bajke. Bila sam devojčica sa sela koja je mislila da će prvi dečko biti i poslednji. Nažalost, nije bilo tako. Udala sam se mlada, u dvadesetoj godini, iz velike ljubavi. Bar sam tako mislila. On je bio stariji osam godina, stabilan, miran, ozbiljan. Svi su govorili da sam dobro izabrala, a ja sam verovala da je život pred nama. Posle dve godine rodila sam sina. Nažalost, život nije išao kako sam zamišljala. Muž je vremenom postajao sve distanciraniji, kao da smo samo cimeri. Nismo se svađali, ali ni ljubavi nije bilo. Sve je bilo nekako hladno, bez strasti, bez bliskosti.

Nakon deset godina braka, odlučila sam da se razvedem. Nije bilo nikakvog skandala, prevare, niti grubosti. Samo tišina. Samo hladnoća koja mi je razarala dušu. Najteže mi je palo što sam morala da objasnim sinu zašto više ne živimo zajedno. On sada ima 18 godina i razume. Podržava me. Čak mi je i rekao: „Mama, ti zaslužuješ da voliš i budeš voljena.“ Njegove reči su me podstakle da napišem ovaj oglas.

Ja sam žena koja ne traži savršenstvo. Nisam devojka sa naslovnice, ali vodim računa o sebi. Volim prirodu, šetnje pored reke, jednostavne trenutke. Imam baštu iza kuće, gajim cveće, imam i nekoliko kokošaka i psa, koji mi je veran prijatelj poslednje tri godine. Radim kao administrativni službenik u lokalnoj firmi, ne zarađujem mnogo, ali imam dovoljno za normalan život. Više od novca meni znače iskrenost, poverenje i podrška.

Mnogi mi kažu da sam nežna i dobra, ali i da previše dajem ljudima. Možda je to moja mana, ali ja jednostavno ne umem drugačije. Volim da spremim večeru za dvoje, da naslonim glavu na nečije rame dok gledamo film, da zajedno kuvamo nedeljni ručak. Nedostaje mi taj osećaj da nekome pripadam. Ne zbog zavisnosti, već zbog razmene emocija. Da ima neko kome mogu reći kako mi je prošao dan, s kim mogu podeliti i lepe i teške trenutke.

Znam da sam možda malo staromodna, ali verujem u monogamiju, u vernost, u one tihe poglede koji govore više od hiljadu reči. Ne zanimaju me avanture, noćni izlasci, ni površni razgovori. Ja sam žena koja želi vezu. Pravu. Dugotrajnu. Iskrenu. Volela bih da upoznam muškarca između 40 i 55 godina, koji zna šta želi, koji ume da sluša i koji se ne plaši pokazati emocije. Ne moraš biti bogat, ni savršen. Dovoljno je da budeš čovek. Topao, pažljiv i dosledan.

Ako si nekada patio, ako znaš kako izgleda kada ti srce bude slomljeno, onda ćeš me razumeti. Možda baš ti i ja možemo jedno drugom da budemo oslonac. Da ne pravimo jedno drugo ljubomornim, već da budemo ponosni što smo zajedno. Da planiramo vikende, izlete, obične večeri uz čaj. Možda zvuči dosadno nekom mlađem, ali meni je to san.

Ako si još uvek ovde i ako si pročitao sve do kraja, onda si možda upravo ti onaj koga čekam. Ne tražim mnogo – samo nekoga sa kim ću moći da budem ono što jesam. Bez maski. Bez glume. Samo Mirjana – žena sa sela, sa ranama i nadama, spremna da voli.

Ako ti se moja priča dopala, piši mi. Možda je ovo početak nečega lepog.

About The Author

admin

See author's posts