Zdravo neznanče koji si možda zalutao ovde tražeći nešto stvarno.
Zovem se Marija, imam 34 godine i dolazim iz Novog Sada. Po struci sam farmaceutkinja, po duši romantik, a po svakodnevici žena koja ne odustaje ni kada se sve raspada. Ako tražiš savršenu, Instagram-filtriranu ženu s botoksom i lažnim osmehom, onda slobodno klikni dalje. Ja sam ona što se smeje od srca, što nosi pleteni džemper svoje bake i što ne zna da se pretvara.
Volim duge šetnje kejom, ali nisam od onih što ih slikaju i postavljaju kao “morning routine”. Više volim da ih živim. Kad sam sama, pišem dnevnik, čitam Rilkea i kuvam pasulj kao moja mama – bez mera, ali s dušom. Volim klasiku, ali i Balaševića. Da, znam sve njegove stihove napamet i ne stidim se da ti ih pevam u 2 ujutru dok pokušavamo da utonemo u san.
Tražim muškarca. Ne viteza, ne supermena, ne bankara. Tražim čoveka. Nekoga ko zna ko je. Ko se ne boji bliskosti. Ko ne igra igre ni sa sobom ni s drugima. Nekoga ko može da me pogleda u oči i ne pobegne kad postane stvarno.
Ne zanima me tvoj auto, posao, ni kvadratura stana. Zanima me kako gledaš kad ćutiš. Kakav si kad se naljutiš. Kako voliš kad pustiš da voliš.
Volim kada muškarac zna šta želi, ali nije arogantan. Kada ima smisao za humor, ali ne na račun drugih. Volim kad zna da sluša. Kada može da kaže “izvini” bez da gubi muškost.
Ne nudim bajku, već stvaran život. Biće dana kada ću biti naporna. Kada ću ti reći da mi nedostaješ iako si tu. Kada ću želeti da ćutimo zajedno, a ti ćeš to morati da razumeš. Biće dana kada ću ti skuvati najlepši gulaš i čekati da se pojaviš s cvetom, bez razloga. I dana kada ćemo se gledati i znati – ovo je to.
Ako ti sve ovo ima smisla, ako u tvojim grudima još uvek kuca srce koje želi više od površnog, napiši mi. Reci mi nešto iskreno. Pitaj me bilo šta. I hajde da pokušamo da budemo ono što ljudi sve ređe uspevaju – bliski.
About The Author
