Zovem se Marija, imam 42 godine, iz Zrenjanina sam i živim sama već 5 godina. Svi me pitaju: “Kako jedna žena poput tebe nema nikog?” Odgovor je prost – tražim nešto stvarno. I neću pristati na manje.
Ja sam žena sa iskustvom, ali i dalje verujem u leptiriće, u strast od koje se zaboraviš disati, u poglede koji govore više od reči.
Završila sam ekonomiju, radim u banci, ali to nije moj identitet. Moj identitet je žena koja još uvek veruje u to da se može zaljubiti kao da je prvi put. Ne želim sponzora, ni maminog sina. Želim čoveka. Onog koji zna da primi poruku u ponoć i odmah dođe. Onog koji zna da me gleda bez reči i da mi čita misli.
Vikendom kuvam kao da dolazi porodica, iako retko ko dođe. Možda mi treba neko da napokon zauvek ostane. Volim mirise jeseni, listanje starih albuma i muškarce koji znaju da Čutanje može biti najintimniji govor.
Ako si iskren, samostalan, nežan a muževan, između 38 i 50 godina, ne igraj igrice – javi se. Ne tražim savršenstvo – tražim stvarnost. Tvoje ruke na mom struku. Tvoje usne na mojima. Tvoje oči u mojim snovima.
I da, tražim nekog ko zna da stane uz mene, a ne ispred ili iza. Nekog ko će me iznenaditi cvećem bez razloga. Ko zna da me zagrli kad mi ne ide. Nekog ko razume čari svakodnevnog života: doručak u pidžami, pogled koji govori “tu sam”, osmeh dok kuhamo zajedno. Ako znaš koliko znači kad neko zaista sluša, kad te gleda u oči i vidi te celim srcem, onda znači da znaš šta tražim. Ako si ti taj koji traži čoveka i partnerku, a ne prolaznu avanturu, onda se ne plaši da mi napišeš par reči. Možda je vreme da ova jesen konačno postane naša.
UKOLIKO ZELITE DODAJTE ME NA PROFIL ISPOD
About The Author
