“Imam 56 godina, a ljubavnica sam čoveku koji ima 40: Vidjamo se dok njegova žena čuva dete u ulazu pored, evo zašto me ne grize savest”

Moj “izbor” nije bio mlad – imao je 42 godine, usamljen kao i ja. Ali bio je oženjen, što sam odmah primetila. Ipak, iz njega je zračila melanholija – slično kao i u meni. Njih dvoje su delovali kao ljudi koji samo bulje u telefone i žive u rutini.

Živimo u velikom stambenom kompleksu, u različitim ulazima. Ispod zgrade je parking, svaki ulaz ima svoj lift… i baš tako smo se upoznali. Imajući mesta u blizini, spontano smo počeli da pričamo.

Bila sam uplakana nakon rođendana svoje unuke, sedela sam u autu i osećala tugu i turobnost. On je parkirao, izašao, i na neki način – ni sama ne znam kako – prišao mi. Pitao je da li mi treba pomoć. Rekla sam da mi treba, i tako smo razgovarali oko tri sata. Tačnije, ja sam pričala, a on je slušao.

Nikada nisam doživela takvu pažnju. Tiho, bez prekidanja, slušao je sve što sam imala da mu kažem. Pričala sam o svemu: o mužu koji je otišao zbog mlađe žene, o ćerki koja sama izdržava hipoteku i decu, o poslu koji svaki trenutak može da nestane.

Privlačnost i iskušenje

Posle tog prvog susreta, počela sam da tražim nove prilike da se sretnemo. Nije mi dao broj telefona, razumem – oženjen je. Ipak, sudbina nas je spajala – sreli smo se u klinici tokom pregleda, razgovarali na parkingu, a onda sam ga pozvala kod sebe.

Dva sata kasnije sve se promenilo. Počeo je da dolazi nekoliko puta nedeljno, i tako je prošlo nekoliko meseci. Svaki put kada bi dolazio, osećala sam i radost i grižu savesti – jer sam znala da je oženjen, ali i da je prisutnost nekoga ko te zaista sluša neprocenjiva.

Strah i krivica

Sada stojim pred izborom – nastaviti ili prekinuti. On trči ka meni, ja ga dočekujem. Znam da njegova žena i on žive različitim životima i da su se emocionalno udaljili, ali još uvek ne želi da se razvede zbog ćerke.

Osećam krivicu. U suštini, ja sam ta koja ga je zavela, ali imao je izbor. Svaki trenutak sa njim pruža osećaj da nisam sama, da postoji neko ko me razume i sluša. Ipak, stres zbog toga što sam ljubavnica mlađeg muškarca od mene nije mali.

Neizvesna budućnost

Sve je još podnošljivo. Vreme prolazi, gomilaju se iritacije i dileme. On ne planira raskid. Ako bi bio slobodan, možda bi nam bilo lakše, ali trenutno je vezan za porodicu. Ja prilazim šezdesetoj, on ima 45.

I dok razmišljam o budućnosti, shvatam da nisam u mogućnosti da predvidim šta će se desiti. Sve što znam jeste da me ovaj susret promenio i da sam osetila emociju koju nisam očekivala u ovom periodu života.