Prema rečima vlasnika agencija koje se bave povezivanjem muškaraca iz Srbija sa ženama iz Rusija, interesovanje sa obe strane poslednjih godina ne opada – naprotiv.
Kako ističu, najveći broj žena koje se prijavljuju jasno naglašava da im brak nije avantura, već životna odluka.
„One ne traže luksuz, već stabilnost. Važno im je da muškarac ima posao, da je odgovoran i da želi porodicu. Veoma često kažu da nemaju problem da se presele u Srbiju i da svoj život prilagode porodičnim obavezama“, objašnjava sagovornica iz jedne od agencija.
S druge strane, i muškarci iz Srbije imaju jasna očekivanja. Uglavnom žele suprugu koja je spremna na zajednički život, posvećenost i stvaranje doma, a ne vezu na daljinu bez konkretnih planova.
Iskustva iz ovakvih brakova, kako kažu provodadžije, u većini slučajeva su pozitivna – ali uz jednu važnu napomenu.
Najčešći problemi javljaju se zbog razlika u svakodnevnim navikama, jeziku i prilagođavanju novoj sredini. Ipak, parovi koji unapred otvoreno razgovaraju o životu u Srbiji, odnosu prema porodici i planovima za decu, daleko lakše prevazilaze te prepreke.
Kada je reč o cenama posredovanja, agencije nude više paketa, u zavisnosti od obima usluge – od osnovnog povezivanja do organizovanja upoznavanja i prevodilačke podrške. Zajedničko im je da se kompletan iznos najčešće plaća tek nakon sklapanja braka, ali, kako naglašavaju, garancije za uspeh ne postoje.
Na kraju, i provodadžije i parovi se slažu u jednom – bez obzira na državu i poreklo, presudni su spremnost na kompromis i realna očekivanja od zajedničkog života.
Prema rečima ljudi koji godinama rade u agencijama za posredovanje, najveća zabluda je da se ovakvi brakovi sklapaju isključivo iz interesa ili zbog želje za lakšim životom u inostranstvu. Naprotiv, kako tvrde, većina žena koje dolaze iz Rusija vrlo jasno naglašava da želi stabilan porodični život i partnera na kog može da se osloni.
„Najčešće nam se javljaju žene koje su već ostvarene, imaju radno iskustvo i jasno znaju šta žele. Njima brak sa muškarcem iz Srbija ne predstavlja beg, već novi početak“, objašnjavaju provodažije.
U praksi, prvi period zajedničkog života uglavnom protiče veoma skladno. Muškarci često ističu da im prija drugačiji pogled na porodicu, dom i odnose, dok žene navode da se u Srbiji osećaju prihvaćeno i sigurnije nego što su očekivale.
Ipak, realnost donosi i određene izazove.
Najveći problem u početku predstavlja jezik. Iako su srpski i ruski slični, razlike u svakodnevnoj komunikaciji mogu izazvati nesporazume, naročito u emotivnim situacijama. Zbog toga agencije sve češće savetuju parove da pre zajedničkog života provedu više vremena zajedno i otvoreno razgovaraju o očekivanjima.
Drugi čest izazov je odnos prema porodici. U Srbiji je bliskost sa roditeljima i rodbinom veoma izražena, što pojedinim ženama iz Rusije u početku može biti naporno. Sa druge strane, mnoge kasnije priznaju da su upravo kroz takav porodični model dobile podršku koju ranije nisu imale.
Provodažije ističu i da je izuzetno važno da muškarci imaju realnu sliku o braku.
„Dešava se da pojedini klijenti idealizuju Ruskinje i očekuju savršenu suprugu bez problema, nesuglasica i prilagođavanja. To nije realno. I ovo su normalni brakovi, sa svakodnevnim obavezama, stresom i kompromisima“, navode.
Kada je reč o ženama, najčešće razočaranje nastaje onda kada shvate da život u Srbiji ne podrazumeva nužno visok standard i lagodan život, već rad, prilagođavanje i strpljenje.
Ipak, prema iskustvu agencija, parovi koji u brak ulaze bez iluzija i sa jasnim dogovorima o poslu, deci, mestu života i odnosu prema porodici – imaju znatno veće šanse da uspeju.
Na pitanje koliko su ovakvi brakovi dugoročno stabilni, provodažije kažu da ne postoje precizne statistike, ali da se veliki broj parova zadržava zajedno i nakon prvih nekoliko godina, koje su ujedno i najkritičnije.
Zaključak je jednostavan – brak između Srbina i Ruskinje nije bajka, ali nije ni eksperiment. To je odnos koji, kao i svaki drugi, zahteva vreme, razumevanje i spremnost da se dve različite navike i pogledi na život spoje u zajedničku svakodnevicu.
About The Author
