Nakon razvoda je usledio novi šok – izvodi bankovnih računa
Brak, kao i svaki drugi odnos mora da se neguje.
I na njemu treba puno raditi.
Mnogima to, na žalost, ne polazi za rukom, ali postoje situacije u kojima razvod nije ono najgore.
Mislila sam da imam sve: troje predivne dece, supruga koji je bio uspešan u poslu i istovremeno brinuo za tu predivnu decu kada sam ja otputovala u Istočnu Afriku da vodim neprofitnu organizaciju, imali smo veliku kuću u bogatom predgrađu u Silicijskoj dolini, kuću za odmor kod jezera…
Ali, kako sam naknadno saznala, mnogo toga se događalo iza mojih leđa, a otkriće tih laži mi je promenilo život iz korena, ispričala je jedna žena.
Moja veza sa mužem je počela da se raspada pre tri godine. Savetovanja za parove nam nisu najbolje išla, a svađe su postale sve gore i gore – sve dok mi jednog dana, nakon više od 20 godina braka, muž nije rekao da odlazi i da se neće vratiti.
Bila sam uništena. Zanemela sam. Nisam bila sama od svojih ranih 20-ih i više nisam ni znala kako je to biti sam.
Kosa je počela da mi sedi, telo da mlohavi i nisam ni znala kako funkcioniše tržište rada nakon što sam 20 godina provela baveći se porodicom i neprofitnom organizacijom. Osim toga, borila sam se sa hroničnom depresijom i ideja da ću ponovno ići na dejtove me je plašila, a internet dopisivanja su mi bila prava nepoznanica.
Pokupiti komadiće svog raspadnutog života činilo se nemogućom misijom, ali nisam mogla ni da ostanem u krevetu i da plačem.
Moj suprug i ja u braku nikada nismo imali, ono što neki zovu, tradicionalne uloge. I on je kuvao i prao veš, odgovornost u vezu sa decom smo delili, isto kao što sam i ja kosila i obavljala kućne popravke. Mešutim, ipak sam mu, poput prave tradicionalne žene, prepustila brigu oko finansija.
Nisam ni znala lozinke naših računa, ni detalje kreditnih kartica… “Pametno”, znam. Kako sam mogla da živim u takvom neznanju? Račun za hotelsku sobu dan pre nego smo otputovali na porodični odmor? Račun iz Luj Vitona od 1500 dolara pre Božića, a nisam dobila torbicu? Nisam znala ništa.
Nedugo nakon što je suprug otišao, shvatila sam da treba da sednem i organizujem finansije. Bila sam spremna da počnem ispočetka – nisam ni znala koliko je naša porodica trošila na mesečne račune. Čudno, s obzirom na to da je znao šta ću videti, suprug mi je dao lozinke za naše zajedničke račune u banci i kreditne kartice.
Nakon što sam se ulogovala i počela da gledam, primetila sam da se neke stvari ponavljaju. Čini se da je iz tehnološke kompanije, ali nisam razumela zašto je to navedeno na našem ličnom računu jer je moj muž sve svoje troškove rada stavio na svoju poslovnu karticu. Otkrila sam da je to povezano sa nečim što se zove seekingarrangement.com. Šta je to kog đavola?
Upisala sam adresu u laptop i ono što se pojavilo na ekranu me je u startu ošamarilo. U samom opisu je pisalo da je to “vodeća stranica za pronalazak sponzora i spajanje sa devojkama u cilju prijatnog druženja”.
Nakon što je prvobitan šok prošao dovoljno da mogu da iskontrolišem ruke, počela sam da istražujem taj svet sponzora i sponzoruša. Čitala sam o studentkinjama koje koriste tu stranicu da bi pronašle muškarce koji bi im kupili skupu odeću, odveli ih na raskošne odmore, pa čak i finansirali školovanje na fakultetima. Ali, čekaj malo, pomislila sam, mi imamo ćerku koja je na fakultetu i njeno školovanje prilično plaćamo. Da li je to moj muž plaćao školovanje nekim nepoznatim devojkama? Koliko njih?
Da li je moj muž davao novac, naš novac, ženama u zamenu za intimne odnose? Od same pomisli okretao mi se želudac i mislila sam da ću povraćati. Zatvorila sam laptop i uputila se u prodavnicu da kupim markere, post-it, spajalice i ostale kancelarijske potrepštine za koje sam mislila da će mi biti potrebne.
Nakon što sam se vratila kući, počela sam da skeniram naše bankovne izvode u potrazi za sumnjivim stvarima. Nisam ugasila računalo sledećih 12 sati. Kako sam nalazila sve više i više računa za hotelske sobe i skupe restorane, počela sam da se osećam kao da živim tuđi život. Kako sam mogla sve ovo da propustim?
Ja nikad nisam zakoračila u Luj Viton, a kamoli dobila nešto od toga. Neka druga žena je dobila za Božić ono što je ja, da je pravde, trebalo da dobijem.
Sumnjive stvari su se događale na računima, najmanje, godinu dana, unazad. Prijavila sam se na PayPal račun svog supruga (pošto ni on ni ja nismo bili prilično pametni za te stvari, koristio je iste lozinke za sve) i našla sam plaćanja koja je izvršio tim ženama.
“Uživaj u šopingu”, napisao je jednoj. U drugoj poruci je pisalo “Prijatan vikend”, a svaka transakcija je koštala najmanje 1000 dolara – a bilo je mnogo, mnogo transakcija.
Moj šok je ustupio mesto drugim emocijama, od ljutnje i gađenja do sramote. Pozvala sam ga i sasula mu u lice šta sam otkrila, pitajući ga: “Kako si mogao to da mi uradiš? Kako si mogao da odvedeš drugu ženu u hotel u kojem smo bili zajedno? Zašto si mi to uradio?”.
Nije odgovarao na moja pitanja. Samo mi je rekao da se osećao da ga te žene cene i da sam ja sama kriva za to. Zatim mi sipao so na ranu rekavši: “Odveo sam je tamo jer je to sjajan hotel”.
Sinulo mi je da nikada neću dobiti odgovore koji su mi bili potrebni i koje sam želela. Umesto toga sam shvatila da moram da se odmaknem od svega što je uradio i učinim sve da vratim dostojanstvo koje mi je oduzeo.
Jednom kad sam završila sa praćenjem i snimanjem svih “optužbi” u vezi sa njegovim neverama (nisam napravila proračunsku tablicu više od 20 godina, tako da to nije bio mali podvig) dala sam svu dokumentaciju advokatima.
Kao predani vežbač i učitelj joge, znam vrednost samoispitivanja. Ako je ikada postojao trenutak da se “krene ka unutra”, kako to u joga svetu kažemo, to je bilo to. Kupila sam svaku knjigu koju sam mogla da pronađem o preživljavanju razvoda, upisala sam se na seminare i radionice o samoprihvatanju. Polako sam počela da verujem da mogu ovo da preživim i da, kada se to bude dogodilo, ja ću biti jača.
Otvorila sam sopstvene bankovne račune i kreditne kartice, i što je najvažnije, osmislila sam poslovni plan za svoj posao. Uspešno sam ga predstavila direktoru jedne škole gde sada predajem imam preko 300 učenika.
Takva nezavisnost mi je dala do znanja da sam na pravom putu. Dok sam slagala svoj život, ista poruka mi se javljala kroz sve što sam radila – ono što je moj muž radio ima veze sa njim i tim ženama, a ne sa mnom. Naravno, ne kažem da nema moje krivice u raspadu našeg braka, ali sam shvatila da moram da prihvatim taj deo, da oprostim sebi, da naučim na greškama i krenem dalje. Nisam ja ta koja je svog supruga naterala da me vara, to je bio njegov izbor.
Prošla je godina dana od dana kad sam sve saznala. Još uvek sam ponekad ljuta i tužna i plačem više nego što bih volela da priznam. Ali svakoga dana ustajem i odlazim na svoj novi posao i popravljam slavinu u svojoj kući ili okačim sliku gde god želim i shvatam da ću biti u dobro.
Baš kao cveta lotos koji sam istetovirala na podlaktici nedugo nakon što je muž otišao, moram da prođem kroz blato da bih došla do lepote života.
About The Author
