Mislila je da ima sve što joj treba. Stabilan brak, sigurnost, poverenje i partnera na kog može da se osloni. Više od deset godina živeli su zajedno, delili obaveze, gradili svakodnevicu i planirali budućnost. Sve je izgledalo kako treba.
Nisu se preterano svađali, uvek su uspevali da pronađu kompromis i imali su, kako je verovala, zdravu i otvorenu komunikaciju.
Međutim, jedna slučajna situacija otkrila je nešto što joj je promenilo ceo pogled na njihov brak. Jedne večeri, dok je pretraživala porodični računar, naišla je na folder koji do tada nije primećivala.
Otvorila ga je bez razmišljanja, ne očekujući ništa posebno. Međutim, ono što je ugledala potpuno ju je šokiralo. U folderu su bile sačuvane njene privatne fotografije, i to one koje nikada nisu bile namenjene deljenju. Ubrzo je otkrila da su te slike završile na raznim internet forumima, bez njenog znanja i dozvole.
Prvi osećaj bio je neverica. Pomislila je da je greška, da je možda neko hakovao računar ili da su slike slučajno pomešane sa drugim podacima. Ali ubrzo je postalo jasno da to nije slučajnost. Fotografije su bile pažljivo izabrane, imenovane i postavljene na specifične stranice.
Nije bilo sumnje da je neko to radio namerno. Kada je skupila snagu i suočila se sa suprugom, nadala se da će bar tada čuti iskreno izvinjenje, priznanje krivice ili makar znak kajanja. Umesto toga, on joj je rekao da je to radio iz zabave, da je sve to “samo internet” i da niko ne zna ko su oni zapravo.
Tada joj je predložio nešto još neverovatnije – da zajedno otvore stranicu na kojoj bi ona nastupala i da to postane njihov zajednički posao. Bila je zatečena i slomljena. Nikada nije ni razmišljala o takvoj vrsti izlaganja, niti je ikada dala saglasnost za deljenje bilo kakvog sadržaja. Sve je uradio sam, bez konsultacije, bez poštovanja njenih granica. U tom trenutku shvatila je da više ne poznaje osobu sa kojom živi.
Shvatila je i da je poverenje, koje se gradi godinama, srušeno za svega nekoliko sekundi. U danima koji su usledili, osećala se izgubljeno, iznevereno i posramljeno, iako ništa od toga nije bilo njena krivica. Počela je da razgovara sa stručnjacima, jer je želela da razume da li postoji izlaz iz takve situacije i kako da sačuva sebe.
Naučila je da bez obzira na to koliko poznajete nekoga, ako taj neko ne poštuje vaše granice i osećanja, niste u ravnopravnom odnosu. Shvatila je i da nije dužna da pristaje na bilo šta što joj ne prija, bez obzira da li se radi o partneru, mužu ili nekome koga dugo poznaje. Niko nema pravo da je ubeđuje da nešto radi protiv svoje volje, pa makar to bila i osoba koju je volela. Ova priča nije samo o narušenom poverenju.
Ona je primer kako stvari mogu izmaći kontroli kada se izgubi poštovanje i kada se potrebe jednog partnera ignorišu. Takođe, ona je podsetnik da ni u jednoj vezi ne treba žrtvovati svoje dostojanstvo zarad kompromisa koji nas uništava iznutra. Nije lako otići, nije lako ni ostati. Ali najvažnije je da ne izgubimo sebe dok pokušavamo da sačuvamo nešto što više ne postoji.
U njenom slučaju, odluka da se privremeno udalji od partnera bila je teška, ali neophodna. Ne zbog osvete, ne zbog ponosa, već zato što je morala da ponovo pronađe sebe, da razmisli bez pritiska i da odluči da li postoji prostor za nastavak odnosa.
Za sada ne zna šta će se dogoditi u budućnosti. Ne donosi ishitrene odluke, ne traži savete iz okoline. Ali zna jedno – bez iskrenog kajanja, bez pravog poštovanja i bez volje da se poprave duboko narušene stvari, nema ni temelja za zdravu budućnost. Danas, više nego ikad, uči da ceni svoje emocije, granice i ono što ona jeste. Zna da ne traži previše kada traži poštovanje. I zna da je bolje biti sam nego sa nekim ko nas povredi u najdubljem delu bića.
About The Author
