Nikada nisam bila neko ko ide često na žurke. Više sam introvertna, volim knjige, filmove, duge šetnje… ali te večeri sam jednostavno želela da se opustim. Moji prijatelji su me nagovarali danima da izađem s njima, i na kraju sam popustila. Bio je petak, leto u punom jeku, muzika je odjekivala, ljudi su se smejali, sve je bilo prepuno energije koju odavno nisam osetila.
Nisam mnogo pila, ali čaša po čaša – izgubila sam pojam o vremenu. Sećam se kako sam u jednom trenutku bila u razgovoru s dvojicom momaka koje sam tek te večeri upoznala. Bili su šarmantni, duhoviti i, najvažnije, činili su da se osećam viđena. Kao da sam u tom trenutku postojala samo ja, njihova pažnja me je opila više od bilo čega što sam te noći popila.
Nisam sigurna ni kako smo stigli do stana. Maglovito se sećam taksija, nekog smeha, kako se držimo za ruke… a onda – tama.
Probudio me je miris – kombinacija znoja, parfema i jastuka koji nije bio moj. Otvorila sam oči i srce mi je ubrzano kucalo. Ležala sam između njih dvojice. Obojica su spavali, mirni, spokojni. A ja? Ja sam osetila paniku, stid, zbunjenost, pa čak i tihu znatiželju. Nisam mogla da se setim kako sam tu završila. Da li je to bila moja odluka? Da li sam htela sve to?
Ustala sam polako, obukla stvari koje su bile razbacane po podu i otišla u kupatilo. Gledala sam sebe u ogledalu, pokušavajući da prepoznam ko sam. Da li sam osoba koja se prepušta trenutku? Ili neko ko je, pod uticajem alkohola i želje da pobegne od svakodnevice, učinio nešto zbog čega će se kajati?
Glava mi je pucala, ali srce još više. Bila sam razapeta između osećaja krivice i želje da razumem sebe. Nisam želela da budem okrutna prema sebi. Nisam htela da svoju vrednost merim tim jednim trenutkom. Ipak, nije bilo lako.
Otišla sam iz stana tiho, bez reči, dok su oni i dalje spavali. Na putu kući, u tramvaju, gledala sam kroz prozor, pitajući se koliko jedna noć može da promeni pogled koji imamo na sebe.
Dani su prolazili. Nisam nikome pričala šta se dogodilo. Nosila sam to u sebi kao tajnu, pokušavajući da pronađem značenje u svemu. Pitala sam se – da li su me iskreno želeli, ili sam im bila samo deo provoda? Da li sam to uradila jer sam htela ili zato što sam osećala potrebu da nekome pripadam, da se na tren osećam voljeno, pa makar i lažno?
Sada, s vremenskim odmakom, znam da nisam loša osoba zbog te noći. Bila sam zbunjena, mlada, u potrazi za sobom. Iako me ta epizoda povremeno i dalje proganja u mislima, naučila sam mnogo o sebi. O tome koliko su osećaji važni, koliko lako možemo da izgubimo tlo pod nogama kad tražimo sebe u očima drugih.
Nisam više ista devojka. Danas umem da kažem “ne”, da postavim granice, da slušam svoj unutrašnji glas. Možda je baš ta noć bila ključna da shvatim koliko je važno da budem svoja – u svakoj situaciji.
About The Author
