
“Otišla sam u Nemačku i udala se samo zbog papira, ali uskoro je moj muž počeo da traži ovo…”
Moje ime je Marija, imam 30 godina, i nisam nikada zamišljala da će moj život izgledati ovako. Odrasla sam u malom mestu, imala porodicu koja je uvek brinula za mene, ali nisam bila srećna. Zamišljala sam da ću se udati za nekog koga volim, da ćemo graditi život zajedno i da će sve biti jednostavno i lepo. Međutim, stvarnost je bila potpuno drugačija.
Pre nekoliko godina, kada je sve u Srbiji postalo teže, odlučila sam da potražim bolji život u Nemačkoj. I to nije bilo lako, jer nisam imala posao, nisam imala nikakve mogućnosti da ostanem u zemlji, ali nisam želela da se prepuštam sudbini. Tada sam upoznala Marka. On je bio iz Nemačke i sve je izgledalo kao šansa. Krenuli smo u vezu i ubrzo su počeli da se pojavljuju naši planovi za budućnost. On mi je predložio brak – na početku to je bilo nešto što sam shvatila kao čisto formalnost, kao priliku da ostanem u zemlji i da imam bolji život. Nije bilo ljubavi u tom trenutku, ali nije ni bilo ni razloga da kažem “ne”.
Udala sam se za njega samo zbog papira. Iskreno, nije mi smetalo. Marko je bio ljubazan, pažljiv i sigurno je bio bolje društvo nego mnogi drugi muškarci koje sam poznavala. Ali, u tom trenutku, nisam imala nikakvu ideju o tome šta bi brak mogao da znači. Nije mi smetalo što nije bilo ljubavi jer nisam ni verovala u tu vrstu ljubavi. Bilo je to praktično rešenje za mene.
Međutim, kako je vreme prolazilo, stvari su počele da se menjaju. Marko je postao sve pažljiviji, sve prisutniji. Počeo je da pokazuje stvarnu pažnju prema meni i, polako, počela sam da ga viđam u drugačijem svetlu. Počela sam da se vezujem za njega. U početku mi je bilo neprijatno, ali sa svakim danom sam sve više shvatala da je on više od samo papira. Počela sam da osećam emocije prema njemu koje nisu imale nikakve veze sa praktičnom prirodom mog braka.
I, što je najvažnije, on je počeo da traži nešto više. Nije više bilo samo to što smo živeli zajedno. Postao je zainteresovan za moj svakodnevni život, za moje želje, za moju prošlost. Počeo je da traži intimnost, ne samo fizički kontakt, već emocionalnu povezanost. U početku sam bila zatečena. Iako mi je bilo drago što je pokazivao takvo interesovanje, to me ujedno i plašilo. Uvek sam se plašila toga da bi mogao da misli da je sve to stvarno, da je moj brak sa njim nešto više od formalnosti.
Bila sam zbunjena. S jedne strane, želim da se fokusiram na sebe, na svoj posao, na svoj život u Nemačkoj, ali s druge strane, počela sam da razvijam osećanja prema Marku. Počela sam da ga viđam kao nekog ko je više od tek samo partnera u braku, iako sam znala da sam ovde zbog papirologije.
Nisam sigurna kako da postupim. Da li da se prepustim ovim osećanjima ili da zadržim distancu, jer znam da na početku nisam imala nameru da ovo ide u pravcu ljubavi? Nisam želela da se zaluđujem. Međutim, i dalje nisam sigurna šta osećam. Da li je to samo posledica toga što sam u novom okruženju, ili stvarno postoji nešto među nama? Znam samo da sada želim da shvatim šta znači biti u stvarnom braku, da li je on samo papir ili nešto više.