Zovem se Nada i imam 32 godine. Živim u Banja Luci ceo život, radim kao knjigovotkinja u jednoj privatnoj firmi, i mogu da kažem da sam na spoljašnom planu – ostvarena žena. Imam odraslu ćerku, imam posao, stan, mir. Ali ono što nemam je ono najvažnije – toplinu pogleda, dodir ruke uveče pred spavanje, smeh u kuhinji dok se kuva kafa za dvoje. Sve je tiho u mom životu, ali previše tiho. I neću više da ćutim. Zato ti i pišem.
Fizički – visoka sam 165 cm, imam oko 70 kilograma, obla sam, ali sa oblinama koje nose zrelost i ženstvenost. Moja kosa je svetlosmeđa, ravna i uredno ošišana do brade. Imam izražene crte lica i zelenosmeđe oči koje ne znaju da sakriju emocije. Volim da nosim haljine, cipele sa niskom štiklom i mirise koji se pamte. Uvek sam negovana, ali nisam od onih koje pate za mladalačkim izgledom – volim svoje godine, jer znam ko sam i šta mogu da pružim.
U srcu sam još uvek devojka – ona koja mašta, koja se raduje poruci, koja se stidi kad je neko iskreno pogleda. Nije me život razmazio. Bila sam u braku skoro 20 godina – tiha borba, tiho razočaranje. Razveli smo se jer je ljubav postala dužnost, a dužnost – tišina. Posle razvoda, bila sam sama dugo. Svesno. Jer nisam htela da trčim iz zagrljaja u zagrljaj. Htela sam prvo da zalečim srce. I sad, kada sam opet cela, spremna sam za nekog novog. Nekog posebnog.
Tražim čoveka između 50 i 65 godina. Ne moraš biti savršen. Ne moraš ni biti previše pričljiv. Dovoljno je da si svoj, da imaš dušu, da znaš šta znači držati ženu za ruku i kad je teško. Volela bih da si razveden ili udovac, da znaš kako izgleda deliti život, ali i kako izgleda ostati sam. Jer samo tada znaš da ceniš ono što imaš kad ti se ponovo pruži prilika.
Volim prirodu, vožnju do sela, mirise rane jeseni i zvuke prolećnih kiša. Volim da pletem, da pravim zimnicu, da čitam romane i da gledam stare domaće filmove. Ne moraš voleti sve to što ja volim – samo me pusti da budem to što jesam, i ja ću te pustiti da ti budeš ti. I ako kliknemo – sve ćemo ostalo lako dogovoriti.
Ponekad mi se čini da ljudi u mojim godinama više ne veruju u ljubav. Ali ja verujem. Možda ne onu filmsku, strasnu i gromoglasnu. Ali onu tihu, duboku, svakodnevnu – verujem u nju. U ono kad znaš da imaš nekog, kad se raduješ poruci, kad ne legneš sam. U onaj osećaj kad ti neko kaže: „Nado, kako si danas?“ – i ti znaš da nije pitao iz navike.
Ako si slobodan, iskren, ako te ne zanima avantura već duša žene koja hoće da voli, javi mi se. Možda se i ti pitaš da li još ima žena koje umeju da budu nežne, koje ne traže puno, a daju sve. Postojim. Pišem ti sad. I čekam da mi se javiš.
Napiši mi nešto o sebi – čime se baviš, kako živiš, šta ti nedostaje. Ne tražim bajku. Tražim realnost – ali onu sa osmehom i dvoje u njoj.
Tvoja buduća – možda baš ja, Vesna.
About The Author
Lijep pozdrav Nado.
Pošto sam vidio tvoj oglas odlučio sam ti se javit. Mogu ti reć da imamo isto želju. La bi volio da se upoznamo ako si za .Ja sam iz Varaždina. Imam 60 g. i živim sam,nemam djece ali bi volio. Šta se tiče mene ja sam visok 1,70 srednje grade 70 kila i plave oči. Nekad sam živio u Banja Luci i išao u školu. Mirna sam osoba koja ne pije ali tu i tamo zapalim cigaru kad pijem kafu. Ako si za upoznavanje bilo bi mi drago da se upoznamo. Možeš mi se javit i na mob.097 6551225. Lijepo te pozdravljam i nadam se da ćeš mi se javit. Pozdrav.