Zovem se Sanja, imam 33 godine i radim kao konobarica u jednom kafiću u centru Banja Luke. Moj život možda spolja izgleda običan, ali ispod te svakodnevice krije se jedno veliko i još uvek neispunjeno srce. Nisam savršena, nisam razmažena, nisam moderna dama sa titulama i lažnim osmesima – ja sam samo žena koja zna da voli iskreno i kojoj je dosta igara, laži i površnosti.
Još kao tinejdžerka maštala sam o ljubavi koja ne traži mnogo – da me neko pogleda toplim očima, da me neko pita kako mi je prošao dan, da me neko zagrli kad se osećam izgubljeno. Ali, godine su prošle, a takvog čoveka nisam pronašla. Bilo je pokušaja, bilo je grešaka, bilo je slomljenog srca, suza i neprospavanih noći. Ali nikada nisam prestala da verujem da negde postoji neko ko želi isto što i ja – mir, poštovanje, prijateljstvo i dodir bez interesa.
Radim već deset godina u ugostiteljstvu. Znam šta znači kada te ljudi gledaju kao da si prolazna senka, kada sede satima i ne izuste ni jedno “hvala”, kada se vraćaš kući s bolnim nogama, a opet sutra ustaješ s istim osmehom. Naučila sam da ćutim, da trpim, ali nisam zaboravila da volim. Moj posao me naučio strpljenju, ljudima, realnosti, i zato ne tražim iluziju – tražim stvarnog muškarca, onog koji zna šta znači kada žena sve daje, a ne traži ništa osim iskrenog pogleda i sigurnih ruku.
Šta tražim?
Muškarca koji je spreman za ozbiljnu vezu. Neko ko ima čist obraz i ne stidi se reći “volim te”. Ne tražim da budeš bogat, ni da imaš auto, ni stan – važno mi je da imaš srce na pravom mestu i da znaš šta želiš od života. Možeš imati i decu, prošlost mi nije smetnja, jer svi je nosimo. Samo ne želim da se više igram – nisam devojčica. Ako si duhovit, nežan, ako znaš da se javiš porukom bez da prođe tri dana, već si u velikoj prednosti.
Meni nije problem da zaprljam ruke, da kuham, da usisavam, da radim dva posla ako treba. Ja sam žena koja stoji uz svog muškarca – ali samo ako znam da sam pored nekog ko me vidi i čuje. Volim jednostavne stvari: šetnju uz reku, kafu u tišini, večeri pod ćebetom dok pada kiša, spontana putovanja, iskrene razgovore. Volim da mazim i da budem mažena. Volim da spremam večeru dok mi neko pevuši u kuhinji. Volim one sitnice koje ne koštaju ništa, ali znače sve.
Neću da krijem da imam strahove. Strah da ću ostati sama. Strah da ću ponovo verovati nekome ko će me izdati. Strah da više ne postoje oni pravi. Ali ipak – pišem ovaj oglas. Jer negde u meni još gori želja da se javim tom nekom – možda tebi.
Ako si iz Bosne, Srbije, Hrvatske, Crne Gore – to mi ne smeta. Možemo se čuti, upoznati, ako kliknemo – sve je moguće. Imam WhatsApp, Viber, Facebook – i slobodna sam da se javim svakome ko mi pristupi s poštovanjem i iskrenošću. Samo, molim te, ne javljaj se ako si oženjen, ako tražiš avanturu, ako se igraš. Meni je dosta igara.
Zamišljam budućnost u kojoj više nisam sama. U kojoj neko dolazi po mene nakon smene i donosi mi čokoladu jer zna da sam imala težak dan. Zamišljam da zajedno peremo sudove, da gledamo filmove, da se držimo za ruke na ulici, kao klinci. Zamišljam da me neko voli onakvu kakva jesam – umornu, iskrenu, bez filtera.
Imam svoje rane, ali i svoje snove. Ako i ti imaš svoje ožiljke i nisi savršen – javi se. Možda se u tvojim nesavršenostima krije baš ono što meni treba. Možda si baš ti čovek kome ću reći: “Hvala ti što si me pronašao.”
Ljubav možda više nije moderna, ali za mene je i dalje najvrednija stvar koju mogu dati – i primiti.
About The Author
Javi se..lijepo i izgledas
Mnogo toga si napisala u tvome predstavljanju..
Ali ko zna
Lijep pozdrav iz Italije
Javi se