Ispovest čoveka koji je prevario ženu jer nije bila sređena, a onda se pokajao zbog toga, nosi važnu poruku.
Naš sagovornik, koji je želeo da ostane anoniman, odlučio je da podeli svoju intimnu i bolnu ispovest. Njegova priča nije laka za ispričati, ali se nada da će pomoći drugim muškarcima da ne naprave istu grešku kao on. Bio je jedan od onih koji su se razočarali u bračni život kada su nestali strast, uzbuđenje i pažnja. Umesto da se potrudi i pogleda dublje, otišao je u pogrešnom pravcu. Našao je ljubavnicu – bežeći od umorne svakodnevice. A onda je, jednog dana, pogledao ženu s kojom deli život i doživeo prelomni trenutak koji ga je zauvek promenio…
Godinama sam živeo pored žene koju sam voleo, a nisam to znao da cenim. Milena… bila je nekada zanosna, puna života, uvek sređena, uvek nasmejana. Kad smo se venčali, pomislio sam da sam pronašao sreću za ceo život. A onda su došla deca, krediti, posao, umor… i Milena je počela da bledi.
Vraćao sam se kući s posla i dočekivala me žena s podočnjacima, raščupane kose, u trenerci, uvek s nečim u rukama – pelene, sudovi, veš, domaći zadaci. Počeo sam da primećujem druge žene. Nasmejane, doterane, bezbrižne. I jedna od njih mi je postala sve. Ili sam bar tako mislio. Ušao sam u aferu. Krio sam se, lagao, pravdao.
A onda sam se jednog dana vratio kući ranije.
Zatekao sam Milenu kako spava, iscrpljena, u krevetu pored našeg deteta koje je upravo uspavala. U ruci je još držala flašicu, a lice joj je bilo toliko umorno da me steglo u grudima. I tad me je pogodilo – ja sam izdao ovu ženu. Ženu koja mi je rodila decu, koja se svakog dana bori da sve funkcioniše, koja se izgubila jer je sve dala nama. I ja sam to prezreo.
Taj trenutak me je slomio.
Počeo sam da preuzimam stvari na sebe – kuvanje, kupovinu, spremanje, decu. Nije bilo lako, ali nešto se menjalo. Polako se vraćao onaj njen osmeh. Počela je da se sređuje, da miriše, da se šali. I svaki dan sam se ponovo zaljubljivao u nju. U istu onu Milenu koju sam jednom davno izabrao – samo sada još jaču.
Ne mogu da izbrišem ono što sam uradio. Nikada sebi neću oprostiti što sam potražio nežnost negde drugde, dok je prava žena ležala iscrpljena pod istim krovom, pod teretom života koji je gradila sa mnom.
Zato ovo pišem svim muškarcima: pogledajte svoje žene. Pogledajte ih dok peru sudove, dok se bore sa decom, dok ne spavaju noćima. Pomozite im. Olakšajte im. Volite ih – ne kada blistaju, već kada posrću, jer tada im najviše trebate.
Moja Milena je opet ona ista žena. A ja ću do poslednjeg dana živeti sa grižom savesti što nisam to shvatio ranije.
IZVOR:STIL.KURIR.RS
About The Author
