Zovem se Dragana. Imam 43 godine i dolazim iz Mostara. Ovaj oglas ne pišem jer mi je dosadno, niti zato što ne mogu da pronađem muškarca. Pišem ga jer želim da pronađem onog pravog – a pravo se ne pronalazi na brzinu, ni slučajno. Želim da se predstavim onome koji će možda, jednog dana, s ljubavlju izgovoriti moje ime i držati me za ruku u tišini, bez mnogo reči.
Radim u svom malom kozmetičkom salonu. Nisam bogata, ali sam svoja. Sve što imam, sama sam stekla. Naučila sam da ne očekujem poklone od života, već da se za svaki osmeh i spokoj borim. Imam iza sebe jedan brak koji me naučio da ljubav nije dovoljna ako je s jedne strane. I jednu dugu vezu koja me naučila da nije dovoljno voleti ako ne znaš poštovati.
Ne tražim viteza na konju. Tražim čoveka koji zna da bude čovek. Nekoga ko neće okrenuti leđa kada naiđu teški dani. Nekoga ko zna da pita: „Kako si?“ – i zaista sačeka odgovor. Nekoga ko se ne boji moje prošlosti, jer zna da svi nosimo ožiljke, samo su neki vidljiviji od drugih.
Nikada nisam imala decu. Ne zato što nisam želela, već zato što nije bilo onog pravog s kim bih ih imala. I dan-danas me to ponekad zaboli. Ne bežim od prošlosti – ali ni ne živim u njoj. Volim život. Volim more, šetnje uz Neretvu, miris lavande, i večeri pod ćebetom uz dobar film. Volim smeh – onaj iskren, do suza. Volim razgovore koji traju do kasno u noć, bez maski i glume.
U životu sam više puta pogrešila verujući da je ljubav kada daješ sve, pa i kada ne dobijaš ništa zauzvrat. Više ne verujem u bajke. Ali verujem u male, stvarne stvari – osmeh na jutarnjoj kafi, poruku „javi kad stigneš“, zagrljaj kad ćutiš. U tom smislu, verujem u ljubav više nego ikad.
Ako si muškarac koji je prošao kroz život, ali te nije ogorčio… ako si neko ko zna koliko je lepota u jednostavnosti… ako si spreman da upoznaš ženu koja nosi srce na dlanu, ali više ne želi da ga ostavlja bilo kome – javi se.
Ne zanima me da li imaš 45 ili 60, ako znaš šta želiš. Ne tražim telo, tražim dušu. Ne tražim savršen izgled – godine, bore, ožiljci, sve su to tragovi života. Niti me zanima tvoja plata. Zanima me tvoje srce.
Volim kad muškarac zna da bude nežan. Kad ne beži od emocija. Kad ne koristi reči kao oružje, nego kao utočište. Ako si neko kome je stalo do toga da nekoga učini srećnim – ne obećanjima, već delima – možda si baš ti onaj koga čekam.
Znam, svet je postao brz. Ljudi se viđaju i nestaju, kao da nikada nisu ni postojali. Ja ne želim takve susrete. Želim nekoga ko želi da ostane. Nekoga ko zna da nije sramota reći: „Nedostaješ mi.“ Nekoga kome nije teško priznati slabost. Nekoga s kim bih mogla biti jaka, ali i ranjiva.
Možda zvučim kao da tražim previše. Ali posle svega što sam prošla, naučila sam da je bolje biti sama nego sa pogrešnim. I još uvek se nadam – da tamo negde postoji muškarac koji ne traži samo telo, već i dušu. Koji zna kako se gleda žena – ne očima, već srcem.
Ako si to ti, piši mi. Ne moraš odmah mnogo reći. Jedno iskreno „zdravo“ dovoljno je za početak.
U meni ćeš pronaći ženu koja ume da voli. Koja neće bežati kad postane teško. Koja će te saslušati, podržati, nasmejati, zagrliti. Ne obećavam savršenstvo – ali obećavam istinu.
Ne tražim da me spasiš. Samo da dođeš i ostaneš.
Dragana, Mostar.
Ako želiš, mogu odmah pripremiti YouTube naslov, opis i hashtagove
About The Author
