Zovem se Vesna. Imam 48 godina i još uvek se nadam da će mi život podariti ono što sam ceo život priželjkivala – ljubav koja ne boli, već isceljuje. Zvuči jednostavno, ali za mene je to najvrednije što još nisam pronašla.
Rođena sam u Zaječaru, odrasla u vrednoj i poštenoj porodici, gde su me učili da poštujem druge, budem iskrena i radim marljivo. Išla sam pravim putem, kako bi rekli roditelji. Završila školu, zaposlila se, udala, rodila dvoje dece. Sve je izgledalo kao iz knjige. Ali život, kao i svima, ume da preokrene stranicu u najneočekivanijem trenutku.
Moj brak nije bio loš – u početku. Moj tadašnji muž je bio šarmantan, vredan i svi su mi govorili da sam imala sreće. I ja sam verovala u to. Međutim, posle desetak godina, on je postajao sve tiši, hladniji, zatvoreniji. Kao da sam delila život sa senkom. Kasnije sam saznala da je već godinama imao drugu ženu u drugom gradu. U početku sam bila šokirana, pa ljuta, a onda se u meni nešto slomilo i sve što sam osećala bila je – praznina.
Nisam želela skandal. Nisam želela da deca prolaze kroz teške scene. Jednostavno sam mu rekla da ode. I otišao je. Od tada sam sama. Skoro deset godina.
Deca su odrasla i otišla svojim putem. Jedno živi u Beču, drugo u Nišu. Ja sam ostala u porodičnoj kući, sa sećanjima, tišinom i sopstvenim mislima. Bilo je perioda kada sam mislila da je to to – da će moj život ostati tih, miran, bez nekih velikih preokreta. Ali pre par meseci, dok sam šetala sama parkom, gledajući jedan stariji par kako se drže za ruke, nešto u meni se probudilo. Pomislila sam: „Zašto ne bih i ja imala nekoga uz sebe? Zašto ne bih još jednom pokušala da volim i budem voljena?“
Tako sam došla na ideju da napišem ovaj oglas.
Ne tražim mnogo, ali ono što tražim za mene ima neprocenjivu vrednost. Želim čoveka koji zna da sluša. Nekoga s kim mogu podeliti jutarnju kafu, večernje šetnje, priče o detinjstvu, planove za sutra. Ne očekujem mladolikog manekena, ni nekog savršenog – želim iskrenog, stabilnog i emotivno zrelog muškarca koji zna šta znači biti oslonac.
Volim prirodu, miris svežeg hleba, toplotu doma. Uživam u malim stvarima – u pevanju uz radio dok kuvam, čitanju romana pred spavanje, sedenju u dvorištu s mačkom u krilu. Imam nežnu dušu, ali sam prošla mnogo toga i znam koliko je važno imati nekoga ko te vidi – ne samo spolja, već iznutra.
Ako si muškarac između 47 i 60 godina, i ako si ikada osetio da ti nedostaje neko ko te razume, možda smo ti i ja jedno za drugo. Ne moraš biti bogat, ni mlad, ni savršen – samo budi svoj. Budi neko ko će me zagrliti kad sam tužna i nasmejati me kad zaboravim kako da se smejem. Želim vezu bez igre. Želim ruku koja neće puštati. Želim tišinu koju ne moram da ispunjavam rečima jer pogled već kaže sve.
Spremna sam da se zaljubim. Ne naivno kao dete, već hrabro kao žena koja zna koliko ljubav vredi. Ako si se nekada razočarao, ali još uvek veruješ da postoji neko za tebe, znaj da te možda baš ja čekam.
Ako te je dirnula moja priča, piši mi. Možda ćemo zajedno napisati najlepše poglavlje naših života.
About The Author
