Ispovest Radice koja je učvrstila brak nakon što se okrenula sebi mnogim ženama će poslužiti kao lekcija.
Zovem se Radica. Celi život sam posvetila mužu i deci. Nisam znala ni gde mi je glava, ni kad je dan, ni kad je noć. Dok su deca bila mala, ja sam kuvala, prala, čistila, terala po doktorima, domaće radila s njima… A on – moj Mile – radio, dolazio kući, jelo ga čekalo, čista postelja, mirna kuća. Nikad nije čuo da povisim ton, ni kad mi je duša pucala.
Kad se razboleo – nije bilo ni sestre, ni doktora, ni Boga, ja sam mu bila sve. Noći sam presedela pored kreveta, toplomer, čaj, supice, masaže, sve. Noge mu mazala, posteljinu mu menjala kad bi se oznojio. Ćutala sam, trpela, govorila sebi: “Proći će… Život je to.”
A on? On meni dovodio ljubavnicu u kuću. Pod izgovorom da mu treba pomoć oko posla, da mu je drugarica, poznanica, šta sve nije izmislio. A ja – budala – sve sam videla, sve znala. Ćutala. Govorio mi je: “Radice, zapustila si se. Smrdiš na zapršku. Nosiš te tvoje šerpe ko pancir, zaboravila si da si žena.”
To me zabolelo više nego bilo šta. Ja što sam život dala za njega i decu, što nisam sebi ni štiklu kupila da njima ne fali, ja da smrdim?
Nisam rekla ništa. Samo sam se jedne noći pogledala u ogledalo i rešila – dosta. Deca su odrasla, on živ – ima vremena i za mene.
Počela sam prvo od sitnog – obukla haljinu koju godinama nisam nosila. Stavila karmin. Ošišala se malo, ofarbala kosu, skinula onaj pregačasti oklop. Počela da šetam, da se smejem, da pijem kafu s komšinicom, da dišem. Pa kad sam malo živnula, počela i da se sviđam sebi. A vidim, počela i drugima da se sviđam.
A on? E onda je Mile počeo da me gleda nekako drugačije. Prvo je ćutao, pa me ispituje gde sam pošla, s kim, što se sređujem, za koga. Počeo da kuva kafe, da mi donosi cveće. Kao da se tek tad setio ko sam.
I tako – polako – vratili smo se jedno drugom. Al’ ne zato što sam se ja njemu vratila, već zato što sam se sebi vratila.
Zato vam ovo pričam, žene moje:
Ne dozvolite da vas život pojede u šerpi. Nemojte da vam glavno ogledalo bude poklopac od lonca. Muževi, deca – sve je to važno, ali ne važnije od vas samih. Da sam ranije znala da mogu biti i žena, ne samo domaćica, možda bi mi i srce bilo lakše svih ovih godina.
Sređujte se, šetajte, dišite, volite sebe. Jer ako se vi ne volite – neće vas niko.
IZVOR:STIL.KURIR.RS
About The Author
