Moje ime je Slađana. Imam 52 godine i dolazim iz Subotice. Bila sam u braku 24 godine. Na papiru to je bio brak, u stvarnosti – usamljeništvo udvoje. Otišla sam kad su deca stala na svoje noge, i tek tada počela da učim ko sam ja.
Volim umetnost, volim čitati, slušati klasičnu muziku, ali ne bežim ni od narodnih pesama uz kaficu nedeljom ujutru. Volim životinje – imam mačku koja me uvek dočeka na vratima. Radim kao knjigovođa, imam svoj stan, nisam materijalno zavisna. Ali ono što nemam – to je prisustvo čoveka. Ne partnera koji će me štititi, već saputnika koji će me razumeti.
Možda si razveden, možda si udovac. Možda si neko ko se pita da li još postoji ljubav nakon pedesete. Ja sam ovde da ti kažem – postoji. Nije ista kao ona iz mladosti, nije strastvena kao u dvadesetima, ali ima dubinu koju tada nismo mogli ni zamisliti.
Želim muškarca koji zna šta je poštovanje. Ko ume da ćuti sa mnom, ali i da me nasmeje kad oseti da sam previše u mislima. Nije mi važan izgled – godine su ostavile tragove i na meni. Važno mi je srce. Duša. I vera da i posle svih razočaranja možemo voleti.
Ne pušim, retko pijem, ali volim društvo i pričanje uz čašu vina. Volim da kuvam i još uvek volim da se našminkam za nekog posebnog. U meni još ima devojčice – one koja se raduje poruci, pogledu, dodiru ruke u prolazu. Samo mi fali muškarac koji to vidi.
Ako si između 50 i 65 godina, ako si sam i ne veruješ više u portale ni u oglase – evo, ja ti kažem: ni ja nisam verovala. Ali ipak pišem. I možda si baš ti onaj kome je ova poruka namenjena.
Ne tražim idealnog. Tražim stvarnog. Onog koji zna da voli jednostavno. Ako si ti taj – piši mi. Upoznajmo se bez očekivanja. Možda nam to promeni život.
About The Author
