Hej ti. Da, ti koji ne tražiš ideal, nego osobu. Zovem se Ivana, imam 41 godinu i živim i radim u Nišu kao psihološkinja. Život me je naučio da biram mir umesto drame, istinu umesto laži, i partnerstvo umesto igre. Ako si za, nastavi da čitaš.
Prvo, o meni: imam dve mačke (ne, nisam “ona luda sa mačkama”), obožavam krimi romane, dokumentarce i šolju jake kafe bez mleka i šećera. Volim duge razgovore, ali ne podnosim one koji pričaju samo o sebi. Iskrenost mi je važna više od izgleda, a duhovitost više od statusa.
Zrela sam, ali još uvek verujem u leptiriće. Samo sad znam da pravi leptiri ne dolaze s manipulacijom, već sa sigurnošću, pažnjom i istinskom povezanošću. Bila sam povređena, kao i većina nas u ovim godinama. Ali nisam ogorčena. Naprotiv – sad jasnije vidim šta želim i još jasnije šta ne želim.
Neću trpeti pasivnu agresiju, tišinu umesto razgovora, ni muškarce koji misle da je biti emotivan slabost. Volim muškarce koji imaju petlju da budu nežni. Koji mogu da me zagrle kad sam ranjiva, i da me pogledaju u oči kad grešim.
Volim jutra koja počinju poljupcem u rame, vikende bez plana i izlete u nepoznato. Verujem da dve zrele osobe mogu da izgrade nešto dublje nego što se piše u knjigama – ako žele. Ako se trude. Ako znaju da ljubav nije samo osećaj, već i odluka.
Nisam zahtevna, samo jasna. Iako imam karijeru, ne trčim za novcem. Umem da slušam. Umem da volim. Umem i da kuvam kad imam kome. Umem da ćutim kad reči nisu dovoljne, i da zagrlim kad ne znaš šta ti treba.
Ako imaš između 40 i 55 godina, ako si prošao svoj haos i sada znaš ko si, možda bi trebalo da se upoznamo. Ako voliš mir, ali i poneki izlet u ludilo – kao ples po kući uz stari rock, vino na terasi dok pada kiša, ili improvizovani piknik na tepihu – možda se možemo nadopuniti.
Piši mi iskreno. Ne moraš da me fasciniraš. Samo budi svoj. Pravi muškarac danas je onaj koji ume da bude čovek.
About The Author
