Zovem se Olja, imam 40 godina i živim u Podgorici. Mnogo toga u životu sam ostvarila – obrazovanje, posao, prijateljstva… ali jedna stranica mog života i dalje je prazna. Ne zato što nisam pokušala, već zato što nisam htela da je popunim nečim što nije vredno.
Po profesiji sam pravnica, radim u javnoj upravi. Svakodnevno donosim odluke koje utiču na druge, ali kad je moj lični život u pitanju, najvažnija odluka koju želim da donesem jeste – da dam šansu ljubavi. Ne onoj površnoj, već onoj koja dolazi iz dubine.
Verujem u partnerstvo, u tim koji se gradi dan po dan. Nisam za kratke priče. Želim da gradim, ne da trošim. Ne zanima me koliko imaš godina na papiru – već koliko imaš emocije u srcu. Ali, okvirno tražim nekog između 40 i 55, zrelog, emotivno stabilnog i otvorenog.
Vikendi su mi mirni – volim da kuvam, čitam, gledam serije i šetam pored Morače. San mi je da jednog dana s nekim delimo doručak na balkonu, da zajedno pravimo planove, ali i da umemo da ćutimo bez nelagode. Jer prava bliskost ne traži mnogo reči.
Ne zanima me kako izgledaš, već kako gledaš na svet. Da li umeš da voliš? Da li ti je stalo? Da li znaš da se ljubav ne meri skupim poklonima, već sitnim gestovima – osmehom ujutru, porukom bez razloga, šoljicom čaja kad vidiš da sam umorna?
Ako jesi takav – onda možda ovo nije slučajno. Ako si se pronašao makar u delovima ovog teksta, javi se. Ne tražim bajku. Tražim iskrenost, bliskost i čoveka koji zna da ljubav u četrdesetim nije slabost – već hrabrost.
Ako si spreman da gradiš sa mnom nešto stvarno – piši. Čekam te.
About The Author
