Zovem se Svetlana. Imam 47 godina i živim u Subotici. Moja priča nije bajka. Nema princa na belom konju, niti čarobnog kraja. Moja priča je stvarna – žena koja je volela, izgubila, preživela i sada spremna da ponovo pronađe onog pravog. Ne tražim idealnog muškarca. Tražim stvarnog čoveka, sa dušom i integritetom.
Razvedena sam već četiri godine. Imam jednog sina koji živi sa ocem u inostranstvu, a ja sam odlučila da ostanem ovde – u svom gradu, među svojim ljudima. Radim kao pedagog u školi. Moj dan je ispunjen pričama, učenjem, empatijom i strpljenjem. Sve ono što i sama živim – svakog dana.
Visoka sam 170 cm, imam prirodnu riđu kosu koju nosim do ramena i zelene oči koje često ljudi opisuju kao „pune života“. U fizičkom smislu sam žena koja brine o sebi, ali bez opsesije. Volim da hodam, rekreativno plivam i jedem zdravo – ali i da uživam u komadu torte kad mi srce kaže da treba.
U meni ima blagosti, ali i snage. Zrelost me naučila da ne trčim za nečim što nije za mene. Naučila sam da je mir važniji od dokaza i da je tišina lepša od pogrešnih reči. Zato tražim muškarca koji ume da ćuti kad treba, ali i da govori kad je važno. Nekoga ko je dovoljno siguran u sebe da ne pokazuje moć, već prisutnost.
Ne zanima me površno dopisivanje, ni igra „pokaži mi slike pa ću da vidim“. Imam 47 godina, ali i srce koje zna da voli kao u 20-im – ali sa mudrošću koju donosi život. Ne zanima me ni savršena prošlost. Svi imamo svoje rane. Bitno mi je samo – da si ih zaliječio.
Tražim muškarca između 48 i 60 godina. Ne moraš biti zgodan, ali volela bih da vodiš računa o sebi. Ne moraš biti bogat, ali da znaš da se snađeš u životu. Ne moraš biti elokventan, ali da znaš da slušaš. Ne moraš imati sve, ali moraš želeti da deliš.
Volela bih da si iz unutrašnjosti Srbije, ali otvorena sam i prema onima koji su u inostranstvu – ako postoji realna mogućnost susreta i veze. Volim sela, prirodu i tišinu. Volela bih jednog dana da imam malu kuću sa baštom. Ne tražim sponzora, već partnera sa kojim bih sadila cveće i pravila zimnicu.
Ako si emotivno zatvoren, još uvek povređen i nosiš gorčinu – možda nije vreme da mi pišeš. Ako si, međutim, otvoren, topao i znaš šta znači „mi“ umesto „ja“, onda možda pričamo isti jezik.
U slobodno vreme volim da šetam Palićem, da gledam dokumentarce, da kuvam i čitam psihološke knjige. Volela bih da imam partnera sa kojim bih išla na izložbe, pozorište, možda putovali – ali najvažnije mi je ono što se dešava u četiri zida. Da znamo jedno drugo gledati, čuti i poštovati. Bez buke.
Svetlana ne traži brak po svaku cenu. Svetlana traži partnerstvo. Da znamo da jedno drugo podržimo kad je teško, da ćutimo kad treba, ali i da se smejemo iz duše bez razloga. Ne tražim dokazivanja. Tražim zajedništvo. Onu iskru koja traje, ne bljesne i nestane.
Ako si čovek koji razume da žena u četrdesetim nije potrošena, već sazrela, ako veruješ u razgovor, dodir, zajedničke rituale i male svakodnevne radosti – možda sam ja baš ona koju si tražio.
Neću ti slati slike odmah. Ne zato što ne želim da me vidiš, već zato što želim da vidiš – mene. Moju dušu, moj karakter, moju nameru. Slika dolazi posle. A ako ti je to problem – možda i nismo za isto.
Ovaj oglas je moj pokušaj da te pronađem. Ne obećavam ti savršenstvo. Obećavam ti iskrenost. Ako to tražiš – klikni ispod.
UKOLIKO ŽELITE DODAJTE ME NA PROFIL ISPOD
About The Author
