Zdravo. Zovem se Mirela, imam 38 godina i već deset godina živim i radim u Beču. Ovaj oglas ne pišem iz hira niti iz dosade. Ovo nije pokušaj da skupim lajkove, poruke ili da se osećam poželjno. Ovo je moje iskreno obraćanje muškarcu koji zna ko je, šta želi i nije ga strah da zavoli. Ako si još tu i ne bežiš već posle ovih rečenica – možda vrediš mog vremena. A ja više ne dajem svoje vreme svakome.
Po zanimanju sam medicinska sestra i radim u jednoj od najprometnijih bolnica u Beču. Moj dan je često haotičan, fizički naporan, ali i emocionalno bogat. Naučila sam da cenim male stvari. Pauza uz kafu. Iskren pogled pacijenta. Poruka koja stigne kada najmanje očekujem. Naučila sam i koliko je važno imati nekog s kim možeš podeliti i najlepši i najgori deo dana. A upravo to mi nedostaje – neko svoj.
Fizički sam visoka 173 cm, imam 63 kilograma, crvenu kosu do ramena, izražene jagodice i pogled koji ne ume da laže. Imam figuru koju održavam bez fanatizma – jednostavno se trudim da budem zdrava. Uglavnom se oblačim praktično zbog posla, ali kada izađem, volim eleganciju. Štikle, crveni ruž, haljina koja ne otkriva sve – ali pokazuje dovoljno. Volim da budem žena u svakom smislu te reči – jaka, ali nežna. Samostalna, ali ne zatvorena. Voljena, a ne iskorišćena.
Zašto oglas? Zato što neću više da gubim vreme s onima koji ne znaju šta žele. I ne mislim samo na one koji beže kad stvari postanu ozbiljne, nego i na one koji sebe još nisu pronašli. Ako si emotivno nedostupan, ako nisi spreman da uložiš vreme i energiju, ako si još uvek u fazonu “da vidimo gde će nas odvesti” – slobodno zatvori ovaj oglas. Ja znam gde želim da idem.
Moj idealan muškarac ima između 35 i 45 godina. Nije mi važno da li si razveden, da li imaš decu ili prošlost – važno mi je kako se ponašaš prema toj prošlosti. Jesi li iz nje naučio nešto? Jesi li sazreo? Jesi li spreman da sada konačno pružiš ono što si do sada možda samo obećavao? Volela bih da si emocionalno dostupan, komunikativan, duhovit na svoj način – ne moraš biti komičar, ali budi čovek koji zna da nasmeje i uteši. To mi je najprivlačnije.
U Beču mi ništa ne fali – osim partnera. Imam svoj stan, svoj mir, stabilan posao, krug prijatelja. Putujem kad poželim, kuvam jer uživam, šetam pored Dunava kad god mi treba reset. Ali znaš šta fali? Onaj osećaj kad legneš pored nekog i znaš da si na pravom mestu. Onaj zagrljaj u kojem se cela zgusnuta nedelja istopi. Ona poruka: “Hajde, čekam te kod kuće, spremio sam ti večeru.” E to.
Volim da kuvam – domaće jelo mi je terapija. Obožavam da gledam stare jugoslovenske filmove, da čitam knjige o psihologiji i da slušam Olivera Dragojevića dok sređujem stan. Imam i dozu melanholije u sebi, ali ne one koja vuče dole – već one koja zna da ceni dubinu. Ako i ti umeš da voliš dublje od površine – možda se već razumemo i pre nego što smo se upoznali.
Znam da tražim mnogo u vremenu brzih aplikacija, “seen” poruka i nestanaka bez objašnjenja. Ali ja sam žena koja se ne boji da kaže: želim vezu. Pravu. Odraslu. Stabilnu. Ne želim da budem opcija – želim da budem izbor. Ako ti to zvuči previše – slobodno idi dalje. Ako ti to zvuči kao nešto što i ti želiš – piši mi.
Neću ti slati slike u kupaćem. Neću ti tražiti lozinke. Neću ti proveravati telefon. Ali hoću da pričamo. Da rastemo. Da zajedno budemo jači. Da podelimo teret svakodnevice i ulepšamo jedno drugom život. Zvuči kao bajka? Možda. Ali ona koju zajedno možemo pisati.
Ovo je moj poslednji pokušaj da ljubavi dam još jednu šansu. Ne tražim savršenstvo, tražim prisutnost. Ne tražim bajku, tražim istinu. Ne tražim sve – tražim jednog.
Ako si pročitao do kraja – već si drugačiji od većine.
UKOLIKO ŽELITE DODAJTE ME NA PROFIL ISPOD
About The Author
