Zdravo svima koji ovo čitaju. Ja sam Marija, imam 32 godine, i dolazim iz Novog Sada – grada u kojem sam rođena, odrasla i do sada prošla razna životna iskušenja. Ipak, sve ove godine, jedno mi fali – onaj pravi. Zbog toga sam odlučila da se oglasim ovde, potpuno iskreno, bez ulepšavanja i lažnih obećanja.
Fizički izgled? Znam da je to ono što prvo primetite. Visoka sam 176 cm, težina mi je stabilnih 62 kg. Plava kosa do ramena, prirodna – da, prirodna, i guste plave obrve koje ne čupam jer mislim da prirodna lepota najviše osvaja. Oči? Plave kao jadransko more. Imam punije usne, izražene jagodice i uvek uredne nokte – volim da brinem o sebi, ali ne opsesivno. Oblik tela? Rekla bih “peščani sat” jer treniram pilates već 5 godina, ali nisam opsednuta dijetama. Volim dobar burek i kafu na miru.
Radim kao frizerka, imam svoj mali salon u centru. Svaki dan mi kroz ruke prođe toliko različitih muškaraca, ali znate šta? Sve više viđam izgubljene, uplašene muškarce koji nemaju hrabrosti da priđu ženi iskreno. Zato, ako si ti drugačiji – nastavi da čitaš.
Tražim muškarca koji zna šta hoće, ali ne da to viče, već da to pokazuje. Ne moraš imati savršen trbuh, ni savršen auto, ali ako imaš pamet, karakter i nežnost – možda si ti taj. Ne trebaš mi da bi mi “rešio život”, već da ga zajedno gradimo. Volim muškarce između 30 i 40 godina, po mogućstvu iz Vojvodine, ali nisam zatvorena ni za druge gradove. Bitno mi je da ne pušiš (ili bar da se trudiš da prestaneš), da si radan, i da imaš strpljenja. Ako si neko ko vikendom pije sa ortacima do iznemoglosti – nismo jedno za drugo.
U muškarcu najviše cenim kada ume da sluša. Kada ne forsira “mušku dominaciju”, nego zna da žena može biti jaka, ali i da ume da se prepusti kad pored sebe ima pravog muškarca. Da li si ti takav?
Ne interesuju me prazne priče. Ako tražiš avanturu – idi dalje. Ako ti treba neko za dopisivanje bez kraja – nisam ta. Ako ti srce zadrhti dok čitaš ovo, i ako si spreman da uložiš sebe, e onda – hajde da probamo. Verujem u hemiju, u prvi kontakt, ali i u komunikaciju. Bez toga, sve pada u vodu.
Pitam se često – da li još postoje muškarci koji žele da zagrle ženu jer im prija, a ne jer je “njihova obaveza”? Da li još ima onih koji će da me pozovu da šetamo po keju i da mi ne gledaju u telefon dok pričam o sebi? Ako si ti takav – piši mi.
U slobodno vreme volim da šetam po Petrovaradinu, da čitam (obožavam trilere i psihološke drame), i da kuvam. Ako voliš italijansku kuhinju – osvojio si pola mog srca. Ako znaš da pomažeš u kuhinji – ceo stomak. A ako znaš da me nasmeješ dok me gledaš pravo u oči – možda i sve ostalo.
Verujem da prava ljubav još postoji. Verujem da ne moramo da živimo po Instagram standardima. I verujem da si možda ti taj koji upravo sad ovo čita. Ne tražim savršenstvo – tražim iskrenost. Pristojnost. Smisao za humor. I nežnost koju ne moraš da dokazuješ rečima – već pogledom, dodirom, prisustvom.
Zato, ako si:
-
Emotivno stabilan,
-
Imaš smisla za humor,
-
Znaš da se ponašaš prema ženi sa poštovanjem,
-
Voliš razgovore do kasno u noć (ali ne preko poruka nego uživo),
-
I ako ne bežiš od vezivanja…
…onda mi se javi. Neću ti odmah reći “da”, ali ću ti pružiti šansu.
Ne tražim princa na belom konju, ali tražim nekog ko ne beži kad stvari postanu ozbiljne. Ako ti ovo zvuči kao nešto u čemu bi se pronašao – ne gubi vreme. Ponekad jedan klik menja sve.
Ukoliko zelite Dodajte me na profil ispod.
About The Author
