Ćao. Moje ime je Ivana. Imam 28 godina i dolazim iz Beograda – grada koji nikada ne spava, ali zato ja sve češće ležem sama, bez ikoga da me zagrli, da me pita kako sam zaista. I možda će ovo zvučati otrcano, ali više ne verujem u aplikacije za upoznavanje, prazne poruke i emoji srca bez značenja. Zato pišem ovde. Iskreno. Do kosti.
Mnogi prvo primete kako izgledam – pa, evo i toga: Visoka sam 170 cm, težina 58 kg. Imam bujnu, tamno smeđu kosu koja mi pada preko ramena, oči su mi zelene i krupne, trepavice duge i guste (ne veštačke), a usne pune i prirodno roze. Koža mi je maslinasta jer imam grčke krvi u porodici. Grudi su mi čvrste trojke, zadnjica za kojom se mnogi okrenu, ali znaš šta? Umorila sam se da me gledaju kao telo. U ogledalu sam više od oblina. Ja sam žena sa dušom koja traži utočište.
Radim kao instruktor joge i pilatesa, ali nisam utripovana influencerka. Volim prirodu, duge šetnje po Avali i Zvezdarskoj šumi. Volim kada mi neko donese kafu bez pitanja, samo zato što zna kakvu volim. Zamišljam muškarca koji ne mora da me osvaja svakog dana poklonima, već pažnjom. Da zna kada da ćuti i samo me zagrli. Da me razume bez da mu sve objašnjavam.
Tražim muškarca između 30 i 40 godina, koji zna da nosi odgovornost, ali i da pusti srce da se smeje. Ne tražim sponzora. Sve svoje plaćam sama. Ali ako me pitaš kako sam bez razloga – već si osvojio deo mene.
Ne podnosim lažove, prevarante i one što vode dupli život. Ako imaš ženu, devojku, bivšu s kojom si još u kontaktu — idi dalje. Mene zanima samo iskren početak, bez prljavština iz prošlosti. Znam koliko vredim, i ne pristajem više na mrvice.
Volela bih da si iz Beograda ili blizu, da možemo da pijemo kafu uživo, da se gledamo u oči. Ne tražim da budeš maneken, ali volim uredne muškarce – mirisani, obrijani (ili sa negovanom bradom), čiste ruke, uredna odeća. Moraš voleti dodir, jer ja sam jako fizički tip – volim da ljubim, mazim, budem blizu. Ako bežiš od emocija – nisi za mene.
Volela bih da znaš da izraziš osećanja – ne moraš da pišeš pesme, ali nemoj da me ostavljaš da nagađam da li ti je stalo. Verujem da si tamo negde – čovek koji je izgubio veru u žene, kao što sam ja izgubila veru u muškarce. Možda možemo zajedno da je vratimo?
Volim večere pod svećama, ali još više obožavam doručke u krevetu. Volim da gledam filmove dok ležimo isprepleteni. Ako znaš šta znači da budeš oslonac, ali i znaš da tražiš pomoć kad ti treba – tu sam. Biću ti rame, partner, najbolji prijatelj i ljubavnica, ali samo ako znaš da ceniš sve to.
Volim da putujem – moj san je Bali i Portugal. Ako voliš avanture, upisujem te odmah u planove. Ako si domaći tip, nije problem, ali mi treba neko ko zna da se smeje, da se ne vređa lako, i da ume da popusti kad treba.
Imam dušu deteta i strasti žene. Ne igram igrice. Ne glumim nedodirljivu. Ako ti se svidim, pokaži. Ako ne, idi bez buke. Dosta mi je nedorečenih muškaraca.
Ako si do sada pročitao sve – već si pokazao više pažnje nego 90% njih. Možda je to znak? Možda nisi slučajno ovde.
Ne moraš da budeš savršen. Ali moraš da budeš svoj. Iskren. I spreman da voliš, i kad nije lako. Kad je teško, kad je dosadno, kad nema strasti – da ostaneš. Da pokušaš. Jer i ja ću.
Ako ti zadrhti nešto u stomaku dok ovo čitaš – možda je vreme da mi pišeš. Možda tvoje ruke čekaju moje. Možda tvoje usne konačno nađu dom.
Probaj. Možda je ovo početak kraja tvoje samoće.
Dodajte me na profil ispod.
About The Author
