Nikada nisam zamišljala da ću postati osoba o kojoj drugi pričaju. Još manje da ću biti glavna tema u društvu gde god da se pojavim. A opet, upravo se to dogodilo. Danas, kada izađem u grad, ljudi me prepoznaju, komentarišu moj izgled, prilaze mi i žele da budu deo mog društva. Međutim, iza svega toga krije se priča koju gotovo niko ne zna.
Pre godinu dana upisala sam fakultet. Iskreno, nisam bila sigurna da li je to ono što zaista želim. Nikada nisam bila neko ko uživa u učenju i beskrajnim obavezama. Naravno, imam velike planove za budućnost i želim da uspem u životu, ali sam oduvek više volela slobodu, druženje i osećaj da živim punim plućima.
Moji roditelji stalno ponavljaju istu priču — da moram da se uozbiljim, da manje izlazim i da više mislim na budućnost. Ali kada pogledam ljude oko sebe, shvatim da većina mojih vršnjaka živi potpuno isto. Svi žele zabavu, dobar provod i uspomene koje će pamtiti dok su mladi. I iskreno, teško mi je da poverujem da bi neko u ovim godinama radije sedeo kod kuće nego izašao sa društvom.
Najviše volim noćne izlaske. Spremanje pred grad, muzika, smeh sa drugaricama i onaj osećaj kada znaš da će veče biti nezaboravno — to je nešto što me pokreće. Moja ekipa i ja obožavamo splavove i klubove. Uvek se sređujemo do detalja i trudimo se da izgledamo najbolje moguće. Za nas je izlazak više od običnog provoda, to je način da pobegnemo od svakodnevnih briga i monotonije.
Naravno, kada izađeš na takva mesta, pažnja je gotovo neizbežna. Uvek ima momaka koji prilaze, pokušavaju da započnu razgovor ili ostave utisak. Moje drugarice uglavnom igraju “teško dostupne”, dok sam ja potpuno drugačija. Ako mi se neko dopadne, ne vidim razlog da glumim nedodirljivost. Volim spontanost i ne razmišljam previše o tome šta će drugi reći.
Možda baš zbog toga često budem glavna tema nakon izlaska. Sutradan se prepričava ko je kome prišao, ko je s kim igrao ili razgovarao, a moje ime se skoro uvek spominje. Nekada imam osećaj da mi neke devojke zavide, iako to nikada neće priznati. Ali meni prija pažnja. Volim kada ljudi pričaju o meni, kada me primećuju i kada osećam da sam važna.
Ipak, nedavno sam počela sebi da postavljam pitanje koje dugo nisam želela da čujem: zašto mi je ta pažnja toliko potrebna?
Odgovor me je iznenadio više nego što sam očekivala.
Kada sam bila mlađa, bila sam potpuno drugačija osoba. U osnovnoj školi bila sam povučena, tiha i nesigurna. Nisam se uklapala u društvo i često sam imala osećaj da sam nevidljiva. Dok su druge devojčice lako sklapale prijateljstva i privlačile pažnju, ja sam uglavnom stajala sa strane i ćutala.
Sećam se koliko mi je teško padalo kada me niko ne primećuje. Čak ni dečaci nisu obraćali pažnju na mene, a u tim godinama upravo takve stvari ostaju duboko urezane u sećanju. Tada sam sebi obećala da ću jednog dana postati potpuno drugačija.
Srednja škola bila je prekretnica. Počela sam više da vodim računa o sebi, promenila stil oblačenja, postala otvorenija i sigurnija u komunikaciji. Malo po malo, ljudi su počeli da me primećuju. Dobijala sam komplimente, pozive za druženje i pažnju koju ranije nikada nisam imala.
Taj osećaj mi je postao važan. Možda čak i previše važan.
Danas, kada uđem u klub ili kafić, više nisam ona tiha devojčica iz školskih dana. Ljudi me poznaju, prilaze mi i žele da budu deo mog sveta. Ali ponekad, kada ostanem sama sa svojim mislima, zapitam se da li sam zaista srećna ili samo pokušavam da nadoknadim sve ono što mi je nekada nedostajalo.
Možda je upravo zato toliko mladih danas opsednuto popularnošću, društvenim mrežama i pažnjom drugih ljudi. Svi želimo da budemo viđeni, prihvaćeni i cenjeni. Problem nastaje kada počnemo da verujemo da naša vrednost zavisi isključivo od toga koliko nas drugi primećuju.
Ne kajem se zbog života koji vodim. Naučila sam mnogo o ljudima, prijateljstvima i sebi. Shvatila sam koliko je lako izgubiti granicu između zabave i potrebe za potvrdom od drugih. I možda upravo zbog toga danas drugačije gledam na sve.
Jer iza svake “popularne devojke” često postoji priča koju niko ne vidi.
A moja priča počela je mnogo pre izlazaka, klubova i pažnje koju danas dobijam.
Možda ćete sledeći put, kada čujete nečije ime koje svi spominju po gradu, shvatiti da iza te slike savršenog života postoji mnogo više nego što deluje na prvi pogled.
About The Author
