Zdravo, moje ime je Borka, imam 35 godina i živim u Subotici. Možda deluje kao da imam sve – posao, stan, mir – ali istina je da najlepše stvari u životu ne dolaze same, već se grade sa nekim.
Mnogi bi rekli da sam „previše nezavisna“ – a šta to znači, uopšte? Da ne zavisim ni od koga osim sebe? Da ne ćutim kada nešto nije u redu? Da ne prihvatam polovična rešenja i polovične emocije? Ako je to „previše“, onda neka bude. Ali ja samo tražim nešto što svi u suštini želimo – nekoga s kim mogu da budem slaba, a da se ne osećam slabom.
Volim kad me neko pogleda pravo u oči dok pričam. Kad mi odgovori iskreno, bez pretvaranja. Ne treba mi šou program, već jedan pravi muškarac, koji zna ko je i šta hoće. Neko kome ne moram objašnjavati da ljubav nije aplikacija koju instaliraš kad ti je dosadno. Ljubav se gradi. Dan po dan. Pogled po pogled. Dodir po dodir.
Ponekad se osećam kao da je moj svet prevelik za većinu muškaraca koje sam srela – ne zato što sam posebna, već zato što oni traže devojku koju mogu da oblikuju. A ja neću da me iko menja. Želim partnera koji će mi parirati – ne gospodara, ni učenika.
Znam da ću nekome biti previše direktna, previše svoja. I to je u redu. Ali ako si čovek koji se ne boji toga da žena zna šta hoće – onda si možda ti baš ono što sam čekala.
Javi se. Nemam više vremena za „možda“ i „videćemo“. Hoću da volim kao odrasli ljudi – bez maski i igrica. Ako si spreman, znaćeš kad pročitaš ovo da je napisano baš za tebe.
UKOLIKO ZELITE DODAJTE ME NA PROFIL ISPOD
About The Author
