Jedna žena iz Bosne i Hercegovine, tačnije iz Bihaća, odlučila je da javno ispriča svoju životnu priču koja je, kako kaže, krenula kao strah, nastavila se kao tajna, a završila potpunim porodičnim haosom.
Kako navodi, još od ranog detinjstva imala je izražen strah od samoće, naročito noću. Taj osećaj nije nestao ni kada se udala. Naprotiv, dodatno se pojačavao tokom čestih poslovnih putovanja njenog muža, kojih je u prvoj godini braka bilo iznenađujuće mnogo.
„Ostajala sam sama u kući, sa mislima koje nisam mogla da utišam. Noći su mi bile najteže“, priznaje ona.
Tokom jednog takvog perioda, kada je njen suprug bio odsutan, dogodilo se nešto što je u potpunosti promenilo tok njenog života. Jedne noći se probudila sa osećajem da nije sama. U bunilu i strahu shvatila je da se u njenoj blizini nalazi član porodice kome je najviše verovala.
U početku je bila ubeđena da je u pitanju san ili posledica iscrpljenosti i straha. Međutim, kada se slična situacija ponovila nakon nekoliko nedelja, postalo joj je jasno da se suočava sa realnošću koju nije znala kako da zaustavi.
Vremenom se između njih razvila tišina puna prećutnog razumevanja. O tome se nikada nije govorilo, niti je iko postavljao pitanja. Ipak, njen odnos sa mužem počeo je da se menja. Postajala je sve udaljenija, nervoznija i emotivno iscrpljena.
„Čekala sam da moj muž zaspi, da kuća utihne, ali se više ništa nije dešavalo. Tada sam shvatila da više ne mogu da živim u neizvesnosti“, kaže ona.
Prelomni trenutak dogodio se tokom jednog naizgled običnog jutra, uz porodičnu kafu. Tada je, pod naletom emocija i frustracije, odlučila da izgovori ono što je mesecima nosila u sebi. Njene reči izazvale su lančanu reakciju – šok, bes i potpuni raspad porodice.
U roku od nekoliko sati našla se van kuće, bez podrške, bez plana i bez sigurnosti. Ubrzo su usledili i papiri za razvod, a osuda nije dolazila samo od muževljeve porodice, već i od njene sopstvene.
„Ostala sam sama, ali bar više nisam živela u laži“, zaključuje ona.
Nakon što je ostala bez krova nad glavom i suočila se sa razvodom, život žene iz Bihaća ušao je u potpuno nepoznatu fazu. „Prvih nekoliko nedelja bilo je najteže“, priseća se ona. „Nisam znala gde da idem, kome da se obratim. Činilo mi se da su svi protiv mene – čak i oni koje sam smatrala svojom porodicom.“
Osećala je kombinaciju tuge, besa i olakšanja. Bes jer je porodica nije podržala, tuga zbog gubitka braka, a olakšanje jer više nije morala da krije ono što je mesecima držala u sebi. „Bilo je strašno, ali sam konačno mogla da dišem“, kaže ona.
Kako su dani prolazili, shvatila je da jedino što može da uradi jeste da ponovo izgradi svoj život od nule. Počela je da provodi više vremena sa prijateljima, fokusirala se na posao i hobije, i polako vraćala kontrolu nad sobom. „Shvatila sam da sam dopustila strahu i tajnama da upravljaju mojim životom, i to više nije moglo da se nastavi“, priča ona.
Iako je tada mislila da je život stao, ubrzo su došle nove prilike. Prijatelji su joj pomagali da pronađe stan, a posao joj je omogućio stabilnost i nezavisnost. „Naučila sam koliko je važno imati ljude na koje možeš da se osloniš“, priznaje. „Bez prijatelja i podrške, ne bih uspela.“
Par meseci kasnije, kada je gledala unazad, priča joj je izgledala kao noćna mora iz koje je izašla jača nego ikada. „Svaka teška noć, svaka nepravda, svaki trenutak straha – sve me je oblikovalo. Danas nisam ista osoba koja je nekada čekala da njen život zavisi od drugih. Sada ja biram svoj put“, kaže ona odlučno.
Ipak, trauma iz prošlosti nije nestala preko noći. Bilo je trenutaka kada se setila svega što se dogodilo i osećala bol, ljutnju i nesigurnost. „Ali naučila sam da prihvatim prošlost i da je ne dozvolim da definiše moj život“, objašnjava.
Sada, dok priča svoju ispovest, nada se da će njena priča biti upozorenje i inspiracija drugima. „Možda je moj život krenuo pogrešnim putem, ali važno je znati da uvek postoji izlaz i način da se nastavi dalje. Čak i kada izgleda da si potpuno sam, postoji svetlo na kraju tunela.“
Na kraju, ova žena iz Bihaća ističe koliko je važno slušati sopstvenu intuiciju i braniti svoju nezavisnost. „Svi se susrećemo sa izazovima i iskušenjima, ali ono što je najvažnije jeste da ostanemo verni sebi. Ne dozvolite da vas strah ili društveni pritisak zaustave“, zaključuje ona, ostavljajući snažnu poruku: hrabrost da se suočiš sa životom, pa čak i kada je sve protiv tebe, može promeniti sve.
About The Author
