Zovem se Daliborka i dolazim iz Banja Luke. Imam 44 godine, razvedena sam i imam odraslu ćerku koja više ne živi sa mnom. Radim kao knjigovođa, mirna sam, stabilna i porodično orijentisana žena. Ono što tražim nije avantura, nije provod i nije igra – tražim pravog muškarca koji zna šta znači imati uz sebe ženu koja ume da voli iskreno.
U životu sam prošla mnogo toga. Nisam žena koja nosi ružičaste naočare, ali verujem da još uvek postoje pošteni, kulturni muškarci koji žele ljubav. Nedostaje mi osećaj pripadnosti, ona tišina u kojoj se dvoje razumeju bez reči, onaj osmeh ujutru kada znaš da si nekome bitan. Ne tražim idealnog, samo normalnog – iskrenost, vernost i toplina su mi važniji od izgleda, statusa ili godina.
Moj dan počinje kafom i tišinom, volim da šetam pored reke, da gledam filmove uveče i ponekad pobegnem na selo, među prirodu. Obožavam domaću kuhinju, često kuvam i volim kad mogu nekog da iznenadim ručkom „kao kod mame“. Mogu biti nežna i jaka u isto vreme, podrška kada treba, oslonac, ali očekujem da mi se to uzvrati.
U emotivnom smislu nisam žena koja se daje olako. Potrebno mi je vreme da nekog upoznam, da osetim poverenje. Oduvek sam bila verna i očekujem to isto. Ne podnosim laži, manipulacije, igrice. Sa mnom znaš na čemu si. Ako me poštuješ i pokažeš da si iskren, dobićeš nežnost, pažnju i srce koje ume da voli.
U prošlom braku sam bila posvećena, ali kada ljubav postane navika, a tišina postane zid, shvatiš da je vreme da ideš dalje. Ne krivim nikoga, jednostavno smo se udaljili. Danas znam šta želim i ne pristajem na manje od toga. Želim muškarca koji zna da razgovara, da sasluša, da me pogleda i vidi.
Moje slobodno vreme ispunjavam knjigama, muzikom i povremenim druženjima sa prijateljicama. Nemam potrebu za noćnim izlascima, više me raduje vikend na planini, ručak u dvoje ili jednostavno večernji razgovor. Nisam zahtevna, ali neću ni pristati da budem opcija – ja sam žena koja zna svoju vrednost.
Ako si muškarac između 45 i 55 godina, slobodan, iz Bosne ili okoline, i ako ti ove reči zvuče iskreno – javi se. Možemo da počnemo sa dopisivanjem, pa da vidimo gde nas to vodi. Ne mora odmah da bude ljubav, ali ako je iskra prava, možda se desi i nešto više. Život je prekratak da bismo ga provodili u samoći.
Ne očekujem da rešavaš moje probleme, ne tražim ni sponzora, ni vozača, ni nekog ko će me impresionirati skupim stvarima. Tražim prijatelja, saputnika, ljubavnika – u jednom čoveku. Nekog s kim mogu da podelim dan, osmeh, tišinu. Nekog čija ruka zna da uteši, a pogled da kaže sve.
Ako si spreman da voliš i budeš voljen, piši mi. Neka tvoja poruka bude iskrena, opuštena, bez maski. Imaj hrabrosti da otvoriš srce i možda upravo mi napišemo najlepšu priču koju život može da ponudi. Čekam tvoje reči.
About The Author
