Nakon dvanaest godina posvećenog očinstva, Drago je, na najgori mogući način, saznao da dete koje je podizao s ljubavlju zapravo nije njegovo – već plod afere između njegove žene i rođenog brata.
Drago Petrović iz Paraćina živeo je mirnim životom, skromno, ali zadovoljno – kako je sam govorio. Radio je kao majstor u jednoj zanatskoj radionici, a slobodno vreme provodio sa suprugom Marijom i njihovim sinom Lukom, za kog je mislio da je plod njihove dvanaestogodišnje ljubavi. (Prava imena poznata redakciji radi sakrivanja identiteta zbog maloletnog deteta).
Ali, istina koja mu se otkrila jednog sasvim običnog dana, srušila mu je ceo svet.
Početak priče – brak pun poverenja
Drago i Marija upoznali su se još u srednjoj školi. On tih, vredan i odan, ona temperamentna, komunikativna i uvek nasmejana. Venčali su se ubrzo nakon završene škole. Iako nisu odmah mogli da imaju decu, nisu gubili nadu. Nakon nekoliko godina pokušavanja i odlazaka kod lekara, Marija je zatrudnela.
Rodio se Luka – zdrav dečak, smeđe kose i svetlih očiju. Drago je bio presrećan. Posao je često nosio kući, samo da bi mogao više vremena da provede sa sinom. Bio je tata za primer.
Nije mu bilo teško da ustaje noću kada dete plače, da menja pelene, vodi u školu, na treninge. Znao je sve Lukine drugove, pamtio imena učiteljica, pomagao oko domaćih zadataka. Svi su pričali kako je Luka isti otac – isti osmeh, ista hod, ista upornost.
Ali jedan detalj je godinama bio senka u Dragovoj glavi: Luka nije ličio ni na jednog Petrovića iz porodice.
Početak sumnje – bezazlena porodična svađa
Jednog letnjeg dana, tokom obične porodične slave, izbila je svađa između Marije i Dragovog rođenog brata Zorana. Povod je bila čašica više i stara netrpeljivost koju niko nije uspevao tačno da objasni. Ali rečenica koja je tada pala, ostala je kao kamen u Dragovom srcu:
“Nemoj da mi ti pričaš o porodici! Znaš ti jako dobro čije je to dete što ti odgajaš!”
U sekundi je zavladala tišina. Drago je zanemeo. Marija je brzo pokušala da se nasmeje i reče:
– “Ma pusti pijanog budalu, lupa gluposti…”
Ali rečenica se već usekla duboko.
Potraga za istinom
Narednih dana, Drago nije mogao da spava. Svaka reč, svaki pogled iz prošlosti, ponašanje njegovog brata i žene, delovali su mu sad kao delovi slagalice koje nikada nije primetio. Odlučio je da uzme DNK test – potajno.
Kad su stigli rezultati, znao je da mu život više nikada neće biti isti. Bio je 0% biološki otac.
Nije mogao da diše. Srce mu je tuklo kao da hoće da iskoči. Uzorak krvi njegovog brata – koji je uzeo pod izgovorom da im treba za test intolerancije na hranu – pokazao je ono što je u dubini duše već znao: Luka je Zoranovo dete.
Izdaja iz dve strane
Marija je, suočena s dokazima, priznala. Bila je u kratkoj vezi sa Zoranom u periodu kada su ona i Drago “pravili pauzu”, koju nikada nije pominjala. Kaže, desilo se “samo jednom”, ali trudnoću je odmah pripisala Dragom, jer nije želela da ga izgubi.
Zoran je ćutao. Nije negirao, ali ni preuzeo odgovornost. Nije želeo da ima veze sa detetom.
Drago je ostao sam – sa sećanjima, sa detetom koje je voleo više od svega, ali koje sada više nije njegovo.
Šta se desilo posle
Drago je Mariju izbacio iz kuće. Suprugu je ostavio, brata precrtao. Ali Luku nije mogao da ostavi. I dalje ga je vozio na treninge, vodio kod lekara, pomagao oko škole. Jer, kako kaže:
“Nije on kriv. On je moj, moja krv. Njega sam odgajao, i niko mi ne može uzeti tih 12 godina. Ni DNK, ni istina, ni izdaja.”
Luka je kasnije saznao istinu, i iako je bio zbunjen i slomljen, rekao je Dragom:
“Nikoga sem tebe neću zvati “tata”.”
Drago danas živi mirnije. Ne priča mnogo o prošlosti, ali u jednom razgovoru za lokalni list rekao je:
“Izdali su me najbliži. Ali nisam ja izgubio dete – izgubili su oni mene.”
IZVOR:STIL.KURIR.RS
About The Author
