Njihov brak je drugima delovao skladan, voleli su se, ali je njegov izbog za nju postao noćna mora, otišla je iz Sarajeva i promenila ime zbog toga
Njihova veza započela je kao bajka, ona vrsta ljubavne priče o kojoj svaka žena barem jednom u životu sanja. Jelica iz Sarajeva bila je uverena da je pronašla idealnog muškarca – brižnog partnera i savršenog oca. Međutim, samo šest meseci nakon rođenja njihove ćerke, njen život se pretvorio u noćnu moru iz koje nije bilo jednostavnog izlaza.
Ono što je usledilo, nije moglo da se zamisli ni u najgorim košmarima.
Dugo sam se dvoumila da li da uopšte govorim o ovom bolu koji me proždire, ali onda sam shvatila da možda negde, tamo, postoji još žena koje su prošle kroz sličnu sudbinu. Možda će moja priča nekoj od njih pomoći da pronađe izlaz – započinje Jelica, dok joj glas drhti od uspomena na trenutke koji su je naterali da pobegne iz sopstvenog grada i promeni identitet.
Brak je delovao stabilno, pun ljubavi, i Jelica je bila uverena da je stvorila sigurnu luku za sebe i svoje dete. Ipak, stvari su se neprimetno menjale, poput sitnih pukotina na staklu koje postaju vidljive tek kada se jednom slome.
Njen muž se iznenada promenio. Počeo je da izbegava bliskost, nalazio razloge da spava u dnevnoj sobi, pravdao se umorom i stresom. Jelica je isprva verovala u njegova objašnjenja, ali kada su izgovori postali svakodnevni, počela je da oseća tihu paniku.
Odjednom, kao da više nisam postojala u njegovom svetu. Pogled mu je postao hladan, dodiri retki, a izlasci sve češći. U početku sam to pravdala njegovim poslom, umorom, potrebom za prostorom, ali onda su krenuli čudni pogledi, sitne laži i konstantan osećaj da nešto nije kako treba – priča Jelica.
Noći je provodila u nesanici, preispitujući svaki detalj. Da li se ugojila posle porođaja?
Da li je postala nezanimljiva? Da li mu je dosadila?
Svakog dana je analizirala sopstveni odraz u ogledalu, tražeći tragove onoga što bi moglo da ga odbija.
A onda je, sasvim slučajno, istina isplivala na površinu.
Jedne večeri, dok je on bio pod tušem, na ekranu njegovog laptopa pojavila se poruka koja je izbrisala sve njene iluzije.
„Nedostaješ mi. Kad ćemo se opet videti?“
Poruka nije stigla od druge žene. Stigla je od njenog brata od strica.
U trenutku joj je ponestalo daha. Ruke su joj se tresle dok je otvarala njihove prepiske, dok je pokušavala da shvati da li vidi dobro ili je u pitanju neka bizarna šala. Ali, nije bila šala. Bilo je stvarno. Njih dvojica su bili u tajnoj vezi.
Ni u najluđim snovima nisam mogla da zamislim tako nešto. Osećala sam se kao da mi se ceo svet srušio na glavu. Brat kojeg znam ceo svoj život, onaj kome sam najviše verovala… – kroz suze priča Jelica.
Kad se suprug vratio iz kupatila i video njen izraz lica, znao je da je istina otkrivena. Nije pokušao da se opravda, nije tražio reči da ublaži udarac. Samo ju je hladno pogledao i rekao:
“Nemaš kome da pričaš. Niko ti neće verovati.”
Pretnja je bila jasna. Njena porodica nikada ne bi prihvatila takvu istinu. Ako bi pokušala da ga razotkrije, on bi sve okrenuo protiv nje.
Uplašena i slomljena, spakovala je nekoliko stvari, uzela ćerku i iste noći napustila Sarajevo. Nikome ništa nije rekla. Znala je da mora da nestane, da promeni ime, da počne iznova.
Danas, godinama kasnije, živi u drugom gradu pod novim imenom. I dalje nosi posledice te izdaje. Veru u ljubav nikada nije povratila.
Nekada se pitam da li sam mogla da primetim ranije, da li sam bila slepa ili samo previše verovala u bajke. I onda shvatim da nisam ja ta koja bi trebalo da oseća sramotu – zaključuje Jelica, s bolnim osmehom koji skriva previše neisplakanih suza.
Povređena i utučena žena vratila se sa ćerkom na svoju devojačku adresu, gde su joj mama i tata otvorili vrata i ponovo pružili utočište.
Nakon bezbroj ohrabrujućih poruka od nepoznatih ljudi, Jelica (33) je shvatila da samo ona nije znala za muževljevu pravu seksualnu orijentaciju, i da je ceo grad znao ko je zapravo on.
Po poslednjim saznanjima, on se odselio u inostranstvo sa svojim partnerom. Nikada više je nije kontaktirao, čak ni za dete da pita. Paravan mu više nije trebao, pa nije ni morao da izigrava brižnog roditelja. Otišao je tamo gde mu je bolje, a supruga je ostala sa roditeljima u porodičnoj kući, sa dečijim dodatkom od par hiljda dinara. Duboko anksiozna, na relaciji kuća – dom zdravlja.
Danas se leči od brojnih trauma, kao i od vitiliga (neizlečivo kožno oboljenje prouzrokovano stresom).
– Na svakih par meseci mi se pojavi po jedna nova fleka od stresa. To je ono što se vidi spolja. Unutra mi je duša crna od bola. Molim Boga da umrem zbog srama koji su obojica naneli meni i detetu, ali valjda će nekada proći.
IZVOR[STIL.KURIR.RS
About The Author
