Moje ime je Ljiljana. Imam 56 godina i živim u Novom Sadu. Udovica sam već četiri godine. Dugo sam verovala da je jedno srce dovoljno za ceo život. I jeste – dok srce ne ostane bez onog koga je volelo. A onda shvatiš da ljubav ne umire s jednim poglavljem – već da ima snage da se rodi ponovo, ako joj pružiš šansu.
Ovaj oglas nije vapaj. Niti poslednji pokušaj. Ovo je odluka – da ne dozvolim godinama, predrasudama i tišini da me zadrže u mestu. Želim muškarca. Ne da popunim prazninu, već da stvorimo nešto novo. Zajedno.
Radim kao laborantkinja u privatnoj klinici. Moj dan je jednostavan, ali ispunjen. Živim sama u stanu koji sam sama sredila. Imam sina koji je u Nemačkoj, odraslog čoveka sa svojim životom. On me podržava u svemu – i zna da njegova majka još uvek ima srce koje može da voli.
Visoka sam 164 cm, imam 62 kilograma, kratku kosu boje meda i svetloplave oči. U mojim očima više nema naivnosti, ali ima topline. Ljudi mi kažu da imam miran glas i blagu narav. Uvek sam bila žena s merom – i u rečima, i u izgledu.
Oblačim se jednostavno, volim prirodan izgled, malo parfema i dosta osmeha. Ne trčim za trendovima. Ne živim kroz aplikacije i filtere. Ja sam žena iz vremena kad je reč “volim te” imala težinu. I kad su se ljudi držali za ruke i duže nego što traje baterija na telefonu.
Ne tražim savršenog. Tražim prisutnog. Muškarca koji zna vrednost tišine i snagu pogleda. Nekoga ko zna da izgovori „Tu sam“ – i da to zaista misli. Volim jednostavne stvari: vikend u prirodi, miris sveže kafe, tihe večeri u dvoje. Nisam za gužve, provode ni “skeniranja” po društvenim mrežama. Ako mi pošalješ poruku, želim da znam da si je pisao ti – a ne tvoja praznina.
Tražim muškarca između 50 i 65 godina. Razvedenog ili udovca. Nekoga ko ima svoje bitke iza sebe, ali i dovoljno hrabrosti da ponovo voli. Neko ko zna šta znači biti prisutan – i kad je teško, i kad je lepo. Neko ko ne beži pred emocijama, već zna da ih razume.
Ako si neko ko ceni iskrenost više od savršenstva, možda se možemo razumeti. Ne tražim muškarca koji će mi “popraviti” život – samo onog koji će biti deo njega. Ako znaš da voliš bez potrebe da dominiraš, ako znaš da slušaš bez potrebe da pobediš, ako ti je vera u ljubav veća od straha od prošlosti – možda si baš ti ono što mi je sudbina ostavila za kasnije.
Ne tražim da me spasavaš. Samu sam prošla ono što se činilo nesavladivim. Ne tražim rame da se oslonim zato što sam slaba – već zato što je lepše kad nas ima dvoje. Verujem da prave stvari ne kasne – samo čekaju pravi trenutak.
Volela bih da si neko ko razume da su godine dar, a ne teret. Ko zna da nije kasno da se voli, da se gradi, da se deli. Da i u pedesetim možeš prvi put nekome šapnuti “nedostaješ mi” – i da to bude najiskrenije ikad.
Ako si spreman za odnos koji se gradi, a ne traži savršenstvo odmah, ako veruješ da dve duše mogu da se prepoznaju i bez mnogo reči – onda možda već koračamo istim putem.
Ne interesuju me avanture, prazni razgovori i ljudi koji beže kad treba da ostanu. Ako znaš šta želiš, ako tražiš mir, toplinu i vernost – ja sam ovde.
Pišem ti iz srca. Bez maske. Bez igre. Ako ti ove reči nešto znače, možda si baš ti onaj koga sam čekala.
UKOLIKO ŽELITE DODAJTE ME NA PROFIL ISPOD
About The Author
