Zovem se Milica, imam 45 godina i već više od 20 godina živim u Beču. Rođena sam u Šumadiji, odrasla u porodici gde su poštovanje, rad i toplina doma bili najvažnije vrednosti. Odrasla sam uz miris domaće pite, zvuk ptica ujutru i uz osećaj sigurnosti koji samo porodica može da pruži. Danas, kao žena u srednjim godinama, sa svim iskustvima iza sebe, shvatila sam koliko je dragoceno imati nekog pored sebe – ne zbog usamljenosti, već zbog istinske bliskosti.
Udavala sam se jednom. Brak je trajao 12 godina. Imali smo i lepe i teške trenutke, ali nije opstalo. Naučila sam iz tog odnosa mnogo – pre svega da se poštovanje i iskrenost ne smeju podrazumevati, već negovati svakodnevno. Danas sam sama, bez dece, ali ne i bez želje za ljubavlju. Radim u salonu lepote koji sam otvorila zajedno sa još dve koleginice i uživam u svom poslu. Okružena sam ženama, pričama, svakodnevnim izazovima i osmesima, ali uveče, kada se dan smiri, shvatim da mi fali neko s kim bih mogla da podelim tišinu.
Fizički izgled? Visoka sam 168 cm, imam 62 kilograma, crvenu kosu do ramena, zelene oči i prirodno svetlu put. Moje telo nosi tragove života – i tuge, i radosti, ali sam žena koja drži do sebe. Negujem se, volim da izgledam lepo, ali bez preterivanja. Više volim prirodnu eleganciju nego upadljive kombinacije. Ljudi mi često kažu da imam smirujuću energiju i da umem da slušam. Možda je to zato što sam mnogo toga prošla, i što sam naučila da se istina često krije u onome što nije rečeno.
Ne tražim savršenog muškarca. Zrela sam da znam da to ne postoji. Ali tražim nekog ko je normalan. I to je, veruj mi, danas luksuz. Nekog ko neće obećavati bajke, već će želeti stvaran odnos. Nekog ko neće bežati kada naiđu problemi, već će sesti i razgovarati. Želim čoveka koji zna šta hoće, koji se ne stidi da pokaže osećanja i koji zna koliko je lepa obična svakodnevnica kad je podeljena.
Idealno bi bilo da imaš između 43 i 55 godina. Ako si razveden, udovac, nikad oženjen – svejedno, ako si slobodan u srcu i glavi. Bilo bi lepo da si već u Austriji ili Nemačkoj, ali nije presudno. Ako si iz Srbije, Bosne, Hrvatske – još bolje, znamo sličan mentalitet. Volim kulturu naših naroda, muziku, običaje. Volim i da kuvam – sarme, gulaš, kolače, ali i da eksperimentišem sa austrijskom kuhinjom.
U slobodno vreme volim da šetam pored Dunava, da čitam romane – od Ive Andrića do Elene Ferante. Obožavam bioskop, kafice sa prijateljicama, vikende van grada. Ipak, ono što najviše priželjkujem jeste jedno rame – ne zbog slabosti, već zbog bliskosti. Želim muškarca koji zna da je ljubav u malim stvarima – u poruci „dobro jutro“, u šolji kafe, u pogledu preko stola.
Nisam zahtevna, ali ne pristajem više na površnost. Prošla sam kroz razna razočaranja i naučila da ne pristajem na manje od onog što zaslužujem. Želim vezu u kojoj ćemo rasti zajedno, podržavati se, smejati se i graditi svoj mali svet. Ne zanima me broj tvojih automobila ni kvadratura stana. Zanima me da li znaš da voliš.
Ako si još uvek ovde i čitaš sve ovo, možda već osećaš da imamo nešto zajedničko. Možda si i ti previše puta bio razočaran, pa sada tražiš istinu. Onda se javi. Ne moraš odmah znati sve odgovore, samo budi iskren.
Dodajte me na profil ispod.
About The Author
Vidi mila ja vise ne verujem nikome opeko sam se debelo verovao sam svojoj ženi bio veran i poštovao je i voleo i cenio sam je i sve to bilo cabe našla drugog dovela mi majku njenu u kući i to sam progutao dovela mi dvoje njene dece iz dva braka ja sve to prihvatio i ja imam dete iz prvog i njom iz drugog 1 dete mislio sam kao velika porodica veliki radnik sam da im pružim sve i šta sam dobio nož u leca našla preko fb drugog prevarila me i ja uzo decu i zdravo vidi kad se osvestila oće nazad neeeee kraj lutko idi gde si bila zdravo vidi možemo se upoznati al mnogo sam povređen i razočaran tamo ja sam koji je uso i prihvatio sto posto a dobio nista i nož u leđa