Zovem se Mira, imam 38 godina i dolazim iz Niša – grada sa dušom, ali i grada u kojem je lako izgubiti sebe kada pokušavaš svima da se dopadneš. Bila sam i voljena i ostavljena. Izdana i zaboravljena. A sada, konačno, spremna – ali ne za još jednu epizodu, već za životnu priču sa nekim ko ume da vidi ženu iza osmeha, i dušu ispod šminke.
Imam 38, ali u duši nosim mnogo više – ne godina, već iskustva. Fizički? Rekli bi da sam “zgodna”, ali ja to gledam drugačije. Visoka sam 168 cm, imam plavu kosu, često je vežem u neurednu punđu dok šetam psa po keju. Oči su mi svetloplave, nekad radosne, nekad umorne, ali uvek iskrene. Nosim broj 38, treniram rekreativno, jedem zdravo ali bez opsesije. Nosim haljinu s ponosom, ali sam i žena koja zna kako se šrafi polica kad treba. Ne zavisim ni od koga – ali želim nekog ko će biti tu, ne jer mora, već jer želi.
Dugo sam bila u vezi koja me je učila pogrešno. Ćutala sam, praštala, čekala promene. Na kraju sam shvatila – ne treba menjati muškarca, već izbor muškarca. I sada, sa 38, više ne tražim nekoga ko je savršen, već nekog ko je pravi – za mene.
Muškarac kog tražim ima između 35 i 50 godina. Nije mi bitna tvoja visina, boja očiju ili stanje računa. Bitan mi je karakter. Maniri. I spremnost da voliš, ne na pola, već celo srce. Ako si duhovit, plus. Ako voliš životinje – sjajno, jer moj pas Mile je deo paketa. Ako znaš da kažeš „izvini“, a da ne osećaš slabost – možda si ti ono što tražim.
Radim kao grafički dizajner i često provodim vreme uz laptop, ali nisam antisocijalna. Volim šetnje po Tvrđavi, izlete van grada, tihe večere uz vino i dobru muziku. Nisam za klubove i bučne žurke – više volim razgovore koji traju satima. Volim kada neko zna da sasluša, ali i kada zna da ćuti bez nelagode. Ako znaš da budeš prisutan, a ne samo fizički tu – to je to.
Ne tražim sponzora, spasitelja, niti nekog da mi popunjava dane. Tražim ravnopravnog partnera. Nekog sa kim mogu biti i snažna i ranjiva. Nekog kome ću reći „dobro jutro“ i znati da ga zaista interesuje kako mi je prošao dan. Nekog kome nije teško da napiše poruku samo da bi rekao: „Mislim na tebe.“ Danas su takvi ljudi retki, ali ja još uvek verujem da postoje.
Ako si neko ko razume da je ljubav više od emocije – da je odgovornost, poverenje, prisutnost – onda smo možda na istoj talasnoj dužini. Ako ne znaš šta hoćeš, nemoj da mi pišeš. Ako nisi preboleo bivšu, ne komplikuj dalje. Ako nisi spreman za odnos koji zahteva vreme, trud i kompromis – ne trošimo jedno drugom dane. Ali ako jesi… onda mi piši. Otvoreno. Iskreno. Bez igrica.
Decu nemam, ali ne isključujem mogućnost. Ako ih ti imaš – nema problema. Verujem da ljudi koji znaju da vole svoje – znaju da vole i tuđe. Bitno mi je da si stabilan, psihički i emocionalno. Da znaš šta hoćeš. I da umeš da prepoznaš ženu koja nije savršena, ali koja zna da voli duboko i iskreno.
Ako si pročitao sve ovo, onda već znaš da nisam tipična. Ne nudim lažne slike, neću te obasipati rečima koje ne mislim. Ali ako kliknemo… ako se pogledi sretnu i reči spoje… sve može da krene ispočetka. I ne mora da bude bajka – ali može da bude stvarna, i tvoja i moja.
Ne čekam princa, ali čekam čoveka. Ne tražim magiju, ali tražim istinu. Ako si spreman za ženu koja zna šta hoće – možda sam ja ona koju tražiš.
UKOLIKO ŽELITE DODAJTE ME NA PROFIL ISPOD
About The Author
