Mnogi bračni parovi nakon dugog niza godina zajedno prolaze kroz periode kada se udalje jedno od drugog. Obaveze, posao, svakodnevni stres i rutina često ostavljaju malo prostora za razgovor, zajedničke aktivnosti i negovanje odnosa. Upravo u takvoj situaciji našla se jedna 37-godišnja žena koja je svoju životnu priču podelila sa savetnicom za međuljudske odnose, tražeći odgovor na pitanje koje je sve više mučilo.
Kako je ispričala, sa suprugom je zajedno još od školskih dana. Njihova veza trajala je godinama pre nego što su odlučili da stupe u brak, a zajedno imaju dve ćerke koje su sada već gotovo odrasle osobe. Tokom velikog dela zajedničkog života smatrala je da imaju stabilnu porodicu i da su izgradili odnos na kojem bi im mnogi mogli pozavideti.
Međutim, kako su godine prolazile, stvari su počele da se menjaju.
Njihove ćerke danas imaju 19 i 17 godina i većinu vremena provode van kuće sa prijateljima, na fakultetu ili drugim aktivnostima. Kuća koja je nekada bila puna života i dečje graje postala je mnogo tiša. Upravo tada žena je počela da primećuje koliko su se ona i njen suprug udaljili.
Prema njenim rečima, suprug je postao povučen i nezainteresovan za zajedničke aktivnosti. Sve manje je vodio računa o sebi, retko je pristajao na druženja i uglavnom je slobodno vreme provodio kod kuće. To je kod nje stvaralo osećaj usamljenosti i zanemarenosti.
„Imala sam utisak da više nisam važan deo njegovog života“, objasnila je u svom obraćanju.
Posebno ju je pogađalo to što gotovo da više nisu provodili kvalitetno vreme zajedno. Izlasci, razgovori i zajednički planovi postali su retkost, a svakodnevica se svela na rutinu koja ju je sve više opterećivala.
U tom periodu u njihovo susedstvo doselila se nova porodica. Među članovima porodice bio je i njihov 19-godišnji sin koji je, kako je opisala, bio veoma komunikativan i ljubazan.
U početku nije pridavala poseban značaj njihovim razgovorima. Međutim, kako su se slučajni susreti nizali, počela je da primećuje da joj pažnja koju dobija od nekoga ko je sluša i pokazuje interesovanje prija više nego što je očekivala.
Vremenom su njihovi kontakti postali češći, a ona je priznala da se našla u situaciji koju nikada ranije nije mogla da zamisli. Iako je svesna da je njen postupak kontroverzan i da može imati ozbiljne posledice, tvrdi da se dugo osećala emocionalno zapostavljeno.
Ipak, naglasila je da nije sigurna da li je pronašla sreću ili samo privremeni beg od problema koji već godinama postoje u njenom braku.
Zbog svega što se dogodilo odlučila je da potraži savet stručne osobe. Želela je da sazna postoji li način da popravi situaciju ili je njen brak već nepovratno narušen.
Savetnica kojoj se obratila nije imala dilemu.
Prema njenom mišljenju, nastavak takvog odnosa ne može doneti trajno rešenje niti srećan ishod. Umesto toga, smatra da bi žena trebalo da se suoči sa stvarnim problemima koji postoje u njenom braku i otvoreno razgovara sa suprugom o svemu što oseća.
Stručnjaci za partnerske odnose često ističu da mnogi brakovi zapadnu u krizu upravo onda kada deca odrastu i počnu da vode samostalniji život. Tada partneri ostaju sami i suočavaju se sa pitanjem koliko su tokom godina ulagali u svoj međusobni odnos.
Kada komunikacija oslabi, a zajednički interesi nestanu, lako se stvara osećaj udaljenosti. Međutim, stručnjaci naglašavaju da problemi ne nastaju preko noći, pa se uglavnom ne mogu ni rešiti preko noći.
Otvoren razgovor, spremnost na promene i zajednički trud često predstavljaju prvi korak ka popravljanju odnosa. U nekim slučajevima parovi uspeju da prevaziđu krizu i pronađu novu bliskost, dok drugi zaključe da su im životni putevi krenuli u različitim pravcima.
Ova priča izazvala je brojne reakcije među čitaocima. Dok jedni smatraju da je žena odgovorna za svoje postupke bez obzira na okolnosti, drugi veruju da zanemarivanje i nedostatak pažnje mogu ozbiljno ugroziti svaki odnos.
Bez obzira na različita mišljenja, većina se slaže u jednom – problemi u braku ne nestaju sami od sebe. Ignorisanje nezadovoljstva često vodi ka još većim komplikacijama, dok iskren razgovor može otvoriti vrata rešenju koje je dugo izgledalo nedostižno.
Da li je za njihov odnos još kasno ili postoji šansa za novi početak, ostaje pitanje na koje odgovor mogu pronaći samo oni sami. Jedno je sigurno: svaki dugogodišnji odnos zahteva pažnju, razumevanje i kontinuiran rad kako bi opstao uprkos izazovima koje život donosi.
About The Author
