Zovem se Natalija, imam 48 godina i živim u Nišu. Ako si još tu i čitaš, onda možda ovo i nije samo običan oglas – već prilika da upoznaš ženu koja je prošla mnogo toga, ali je i dalje žena puna ljubavi.
Ne, nisam zlatna ribica koja ispunjava tri želje. Nisam ni princeza u kuli. Ja sam obična, stvarna, iskrena žena koja zna da voli – ali sada želi da bude voljena. Bez foliranja. Bez maski. Bez “javljam se kasnije”.
Izgled? Visoka sam 168 cm, imam 62 kilograma, dužu plavu kosu koju sama farbam već godinama, i plave oči koje ljudi često komentarišu kao “tužne, ali tople”. Imam bore – smejalice, ali i one od tuge. I ne stidim se nijedne. Sve su deo mog puta.
Radim kao medicinska sestra već 26 godina. Moj posao me je naučio da vreme ne oprašta, da zdravlje nije večito, i da se ljudi često sete ljubavi tek kad im ona postane luksuz. Ali ja neću čekati kraj da bih je pronašla. Hoću da živim sad – sa nekim pravim.
Imam odraslu ćerku koja živi u Nemačkoj. Samostalna sam, nisam materijalno zavisna od nikoga i ne tražim muškarca koji će da me “izdržava”, već onog koji će da me – drži za ruku. I da zna šta ta ruka znači.
Tražim muškarca između 45 i 60 godina. Ne moraš da budeš Adonis, ali bilo bi lepo da držiš do sebe. Više me zanima kakav si kad se neko poveri, nego da li ti je košulja ispeglana. Ako si duhovit – divno. Ako si pažljiv – još bolje. A ako znaš šta znači reč vernost – e, to već znači da se moramo upoznati.
Volim jednostavne stvari. Kafu ujutru na terasi, miris sveže posteljine, šetnje po Tvrđavi, i vikende u prirodi. Neću ti slati poruke na svakih pet minuta, ali hoću da znaš da mislim na tebe kad ti skuvam supu, ili ti pošaljem sliku zalaska sunca.
Nisam za avanture. Bila sam tamo – i srce mi je bilo mapa koju su mnogi cepali. Sad više ne želim uzbuđenja koja traju tri dana. Želim stabilnost koja traje godinama. Ako još veruješ da dvoje mogu biti tim – hajde da se pronađemo.
Ne tražim da odmah planiramo penziju zajedno. Ali tražim da budemo iskreni. Da ne skrivamo poruke, da ne “nestajemo”, da ne “zaboravimo da se javimo”. Ako si zauzet – slobodno preskoči. Ako imaš repove iz prošlosti – prvo ih zatvori.
Ako voliš da ćutiš – ja ću znati da ćutim s tobom. Ako voliš da pričaš – ja ću znati da slušam. Ako padneš – ja ću biti tu da te podignem. I tražim isto zauzvrat.
Znam da danas svi traže mlađe, zgodnije, bez obaveza i prošlosti. Ali ja nisam za svakog. Ja sam za jednog – onog koji zna da su godine samo broj, ali da zrelost nema alternativu.
Možda si razveden. Možda si udovac. Možda si sam već dugo i pitaš se da li još uopšte postoji prava ljubav. Veruj mi – postoji. Samo više nije na Instagramu. Nema je u klubovima. Ima je u rečenici: “Je l’ ti hladno, da ti donesem ćebe?”
Možda ti delujem obična. Možda čak i previše jednostavna. Ali meni je život pokazao da su najlepše stvari one koje su tihe, skromne i postojane. Kao doručak nedeljom. Kao ruka na kolenu dok vozimo. Kao poruka “stigli?” kad kasniš s posla.
Ako želiš ženu pored koje nećeš morati da glumiš, koja će ti oprostiti sitne gluposti, ali neće tolerisati nepoštovanje – javi mi se. Ne nudim bajku. Nudim realnost. Ali onu u kojoj dvoje ljudi zajedno kroje svoje poglavlje.
Biću iskrena: ne mogu da obećam da će sve biti lako. Ali mogu da ti obećam da ću se truditi. Da ću biti uz tebe kad si srećan, ali još više kad nisi. Jer to je ono što volim da radim – da volim.
Dodajte me na profil ispod.
About The Author
