„Radila sam kao sobarica u luksuznom hotelu – ono što se dešavalo iza zatvorenih vrata ne možete ni da zamislite!“
Sve je počelo kao običan sezonski posao. Devojka u ranim dvadesetim, puna snova, otišla je da radi kao sobarica na moru, u jednom od najskupljih hotela u regionu. Bio je to posao koji je, kako sama kaže, znao biti težak, iscrpljujuć, često i ponižavajući. Ali je donosio redovnu platu, smeštaj, i mogućnost da uštedi nešto više tokom letnjih meseci.
Međutim, jednog dana sve se promenilo.
„U hotel dolaze samo ljudi sa puno novca. Biznismeni, stranci, stariji muškarci koji ne pitaju za cenu… Počelo je sasvim nenametljivo – jedan gost, stariji gospodin, ponudio mi je novac u zamenu za jednu noć. Isprva sam bila šokirana i uplašena. Pitala sam se da li je neko video, da li će šef saznati, da li ću izgubiti posao… Ali onda sam razmislila – plata mi nije dovoljna, jedva spajam kraj s krajem, i pristala sam“, priznaje u svojoj anonimnoj ispovesti.
Taj prvi susret promenio je sve.
„Bila sam iznenađena koliko je sve prošlo glatko. Nije bilo nikakvih problema, čovek je bio diskretan, platio mi je više nego što bih zaradila za dve nedelje. I tu nije bio kraj. Već sledećih dana počeli su da mi prilaze drugi gosti. Saznali su od njega. Ponude su počele da stižu svakodnevno.“
Tako je, kaže, stvorila sopstveni mali sistem. Radila bi redovno svoju smenu kao sobarica, a nakon toga bi odlazila u sobe gostiju koji su želeli „ekstra uslugu“.
„Nikada nisam mislila da ću se time baviti. Ali, novac koji sam dobijala bio je neverovatan. U jednoj noći bih zaradila više nego za ceo mesec rada u hotelu. Bila sam oprezna, uvek sam birala klijente. To su bili stariji muškarci, poslovni ljudi, koji su već godinama u braku i kojima je brak postao rutina. Mnogi od njih su mi govorili da njihove žene više ne žele da imaju bilo kakav odnos. U meni su našli pažnju, nežnost, razgovor – i naravno, ono drugo.“
Iako nikada nije želela da to postane njen primarni posao, postalo je neizbežno.
„Nisam više znala gde da povučem granicu. Nisam se osećala kao neko ko prodaje telo, jer je sve bilo dogovoreno, čisto, bez prisile. Znala sam šta radim, i radila sam to svesno.“
Ono što je najviše iznenadilo jeste njen odnos sa šefom hotela.
„On je mislio da sam samo vredna sobarica. Gosti su dolazili zbog mene, a on je mislio da je to zato što vole njegov hotel. Nikada nije postavio pitanje. A iskreno, čak i da je saznao, verujem da ne bi imao ništa protiv – gosti su ostavljali ogroman novac, sobe su bile stalno pune, a njegov džep se punio.“
Za svaki slučaj, kako kaže, uvek je imala plan B.
„Sa nekima sam se i snimala. Diskretno, samo da imam dokaz ako se nešto desi – ako neko pokuša da me uceni, povredi ili ako budem morala da se branim.“
Na kraju svoje ispovesti ostavlja poruku:
„Znam da će me mnogi osuditi. Ali niko ne zna kako je hodati u tuđim cipelama. Iza svake odluke stoji neka priča, neki bol, neka potreba. Ja sam samo tražila način da preživim.“
Izvor: objektiv.rs
About The Author
