Zovem se Sanja i imam 42 godine. Živim u Banjaluci i radim kao nastavnica razredne nastave. Moj život je tih i jednostavan, ali u toj tišini nedostaje mi onaj glas koji bi mi šapnuo da nisam sama. Imam sina koji je već otišao svojim putem, živi u Nemačkoj, i odavno sam ostala sama. Pas mi je verni saputnik, ali to ne može da nadoknadi zagrljaj, tople oči naspram mojih, i osećaj pripadnosti.
Nikada se nisam ponovo udala nakon razvoda jer sam čekala da naiđe neko s kim ću moći da budem ono što jesam. Ne tražim savršenstvo, jer ni sama nisam savršena. Ali sam iskrena, posvećena, i kad volim – volim punim srcem. Volim tihe večeri kod kuće, knjige koje otvaraju dušu, i dugu šetnju kad sunce zalazi iza brda. Uživam u malim stvarima, u razgovorima koji imaju smisla, u pogledu koji govori više od reči.
Tražim muškarca koji zna šta znači biti oslonac. Godine mi nisu važne kao duševna zrelost. Volela bih da upoznam nekoga od 45 do 60 godina, slobodnog, stabilnog i spremnog za vezu. Nekoga ko ne igra igrice, ko ne beži od problema, ko ume da zagrli kada je najpotrebnije. Možda imaš prošlost, razočaranja, čak i tuge – i ja ih imam. Ali verujem da se nova poglavlja pišu kad dvoje odluče da krenu zajedno.
U meni ćeš pronaći prijatelja, saputnicu, oslonac i rame za teške dane. Volela bih da zajedno kuvamo večeru, gledamo stare jugoslovenske filmove, putujemo makar i do prve reke. Da ćutimo kad nema potrebe za rečima i da pričamo satima kad srce želi da se otvori.
Ako si i ti umoran od samoće, ako veruješ da ljubav može da se desi i posle četrdesete, možda si baš ti čovek koga tražim. Napiši svoj kontakt u komentarima. Sanja će pročitati i odgovoriti onom koji iskreno napiše: „Zdravo, možda smo jedno za drugo.“
About The Author
