Moje ime je Marija. Imam 35 godina i dolazim iz Beograda. Visoka sam 168 cm, imam 58 kilograma, izvajane obline koje ne skrivam jer nemam šta da krijem. Moje telo je žensko, snažno i samouvereno – baš kao i moja duša. Grudi su mi prirodne, pune, a struk tanak. Duža svetlosmeđa kosa mi uvek miriše na vanilu, a oči boje lešnika često kažu ono što ne izgovorim. Uvek sam negovana, volim da izgledam ženstveno i zavodljivo, ali nikada ne prelazim granicu ukusa. Nisam devojčica koja čeka da je neko vodi, ja sam žena koja zna kuda ide – ali želim da idem s nekim, ne sama.
Godinama sam bila u lošim vezama. Priznajem. Nisam se uvek birala kako treba. Dala sam previše onima koji su nudili premalo. Ali s godinama dolazi zrelost, jasnoća. Danas ne tražim princa. Tražim muškarca. Ne moraš biti savršen, ali moraš biti iskren. Ako si prošao nešto u životu, ako si naučio da emocije nisu slabost – već snaga – onda me već razumeš. Ako nisi od onih koji ćute kad treba da pričaju i nestaju kad stvari postanu ozbiljne – onda možda već kucamo na ista vrata.
Radim kao menadžerka prodaje u jednoj velikoj firmi. Uživam u svom poslu, ali kad skinem štikle – želim nekog pored koga ne moram da budem u gardu. Pored koga mogu da budem i ranjiva i detinjasta i tiha. Želim partnera koji ne misli da je muškost dominacija, već balans snage i nežnosti. Ako znaš da zagrliš ženu tako da joj više ništa ne treba – možda si baš ti ono što čekam.
Volela bih da si između 35 i 45 godina, stabilan, muževan i direktan. Volim kada muškarac zna šta hoće i ne plaši se da to pokaže. Ako si viši od mene, bonus. Ako si duhovit i znaš kad da ćutiš a kad da se nasmeješ – dvostruki bonus. Ne zanima me tvoj auto, tvoj sat ni tvoj Instagram. Zanima me kako se ponašaš prema konobaru. Zanima me da li znaš da slušaš. Da li znaš šta znači poverenje.
U slobodno vreme volim da kuvam. Moja kuhinja je moje carstvo. Volim vina, dobru muziku, miris sveže posteljine i razgovore koji traju do kasno u noć. Nisam za klubove, više sam za vikendice, prirodu, večere pod svetlom sveća. Ako znaš da napraviš logorsku vatru – možda već planiram naš prvi zajednički vikend.
Imam sina od osam godina. On je moj svet. Ne tražim oca za njega, ali želim da znaš – ja nisam sama. Ako ne umeš da prihvatiš dete u životu žene – nemoj ni da mi pišeš. Ne tražim spasioca, niti trofej. Tražim čoveka koji zna da žena s detetom nije “opterećenje”, već vrednost. Ako umeš da voliš i prihvatiš, bez straha i ega – imaš moje poštovanje.
Ne tražim avanturu, iako znam da zvučim strastveno. Jesam strastvena – ali ne za jednu noć. Želim dodir koji ima smisao, poljubac koji otvara vrata, reči koje greju više od pokrivača. Želim muškarca koji zna da prepozna pravu ženu – i ne boji se da se zaljubi.
Možda ovo zvuči previše iskreno za današnje vreme. Možda sam previše direktna. Možda sam već nekome „previše svega“. Ali ja verujem da postoji neko kome će to biti – taman. Neko ko će u meni videti ceo svet, a ne samo telo. Neko kome neću morati da se dokazujem – već samo budem to što jesam.
Ako si pročitao do kraja – već si ozbiljniji od 90% muškaraca koji mi šalju poruke bez smisla. Ako se osećaš makar malo drugačije dok čitaš ovo – piši mi. Ne moraš pisati romane. Dovoljno je da napišeš ko si, šta ti je važno i da budeš iskren. Srce to odmah prepozna.
Ljubav ne dolazi sama. Moraš joj krenuti u susret. Ja sam napravila prvi korak. Sad je tvoj red.
Dodajte me na profil ispod.
About The Author
