Zovem se Snežana, imam 51 godinu i dolazim iz Subotice. Mnogi bi rekli da su moje godine vreme kada žena treba da se pomiri sa usamljenim večerima, polupraznim krevetima i tišinom koja para zidove. Ali ja odbijam da prihvatim takav scenario. Verujem da ljubav ne zna za godine, da prava bliskost dolazi tek kada naučimo da volimo i sebe, i druge, bez maski, bez igrica, bez očekivanja koja nisu realna.
Mnogi bi me, verovatno, opisali kao klasičnu ženu sa severa Vojvodine: dostojanstvena, mirna, ali sa jasnim stavovima. Visoka sam 170 cm, imam 67 kilograma, plavu kosu sa nekoliko sedećih pramenova koje više ne pokušavam da sakrijem, jer ih nosim sa ponosom. Oči su mi sive, nekad blage, nekad prodorne – zavisi od dana i emocije. Moj hod je smiren, ali odlučan, jer sam naučila da kroz život koračam sama. Sada bih volela da to promenim.
Radim kao knjigovođa i već 25 godina se borim sa brojevima, papirima, klijentima i rokovima. Imam svoj stan, odraslu ćerku koja ima svoj život i sada, više nego ikada, osećam da sam spremna da otvorim srce i pustim nekoga unutra. Samo, taj neko mora biti dovoljno iskren da ne beži kad vidi stvarnu ženu, stvarne godine, stvarna osećanja.
Ne tražim mlađeg, jer nisam u potrazi za dokazivanjem. Ne tražim ni bogatstvo, jer imam dovoljno za skroman, ali lep život. Tražim čoveka koji zna kako izgleda tišina udvoje – ona prijatna, kada ne moraš ništa da kažeš, ali osećaš da nisi sam. Tražim nekoga kome će značiti kad mu skuvam kafu ujutro. Nekoga ko zna šta znači imati partnera koji te podržava, i onda kad nisi najsjajniji.
Volela bih da si između 48 i 60 godina. Ako imaš prošlost, rane, iskustva – dobrodošao si. Jer ni ja nisam prazna stranica. Iza mene su godine koje su me učile strpljenju, razumevanju, ali i tome da više ne pravim kompromise na račun sopstvene sreće. Ako umeš da se nasmeješ i kad ti nije dan, ako znaš da budeš nežan, ali i da kažeš ono što misliš bez uvijanja – možda smo baš ti i ja jedno za drugo.
Moj idealan dan nije putovanje na Maldive (mada, ne bih se bunila!). Moj idealan dan je popodne provedeno uz laganu muziku, uz neko jednostavno jelo koje zajedno spremimo, uz poglede bez potrebe da se nešto posebno kaže. Volim prirodu, knjige, cveće, a posebno imam slabost prema jutarnjoj tišini uz dobru kafu. Ne volim buku, ne volim dramu i ne volim neiskrenost.
Ne očekujem da mi menjaš život. Očekujem da ga deliš sa mnom. Da mi budeš saputnik, oslonac, rame i smeh. Da ne bežiš kad naiđu teški dani, jer svi ih imamo. Ako umeš da priznaš da si pogrešio, ako si spreman da zajedno rešavamo probleme, a ne da ih guramo pod tepih – onda si već korak ispred svih ostalih.
Možda ti deluje da sam previše ozbiljna. I jeste tako – jer sam previše godina potrošila na površne stvari. Sad želim dubinu. Želim muškarca koji neće imati potrebu da se dokazuje, jer već zna ko je. Želim nekoga ko će me uzeti za ruku dok šetamo kroz park, bez da to mora da postavi na društvene mreže.
Svesna sam da nisam devojčica, ali verujem da još uvek imam šta da pružim. Moje srce je otvoreno, moje ruke spremne da zagrle, a oči željne da u nekome prepoznaju ono „nešto“ što nam svima fali – sigurnost, nežnost i istinska bliskost.
Ako si se makar malo pronašao u ovom oglasu, nemoj da ćutiš. Piši mi, javi se, otvori mi deo sebe. Ne obećavam bajku, ali obećavam iskrenost. Ne obećavam savršenstvo, ali obećavam trud. Možda nas dvoje više nećemo gubiti vreme – možda ćemo ga, po prvi put, provoditi kako treba – zajedno.
UKOLIKO ŽELITE DODAJTE ME NA PROFIL ISPOD
About The Author
svaka reč na mestu
Vau,bas kao da sam sam pisao…jos ako volis umetnost,prirodu,zivotinje(u njihovom pritodnom stanistu) muzika onda ne možeš biti losa osoba .