Zovem se Milena, imam 30 godina i živim u jednom selu blizu Kragujevca. Rodila sam se ovde, odrasla uz zemlju, stoku, voćnjake i rad. Iako sam možda daleko od grada, ne osjećam se izgubljeno — jer moj svijet ima ritam, smisao i dušu. Samo što mu fali jedno — čovjek. Pravi.
Nisam ti žena iz butika ni kafane. Meni su dani ispunjeni poslom: briga oko kuće, bašte, kokošaka, ponekad krava, sušenje mesa, zimnica, sezona branja… Ustajem rano, legnem umorna, ali mirne savjesti. I nikad se ne žalim jer to je moj život i ja ga volim. Samo što bi bilo ljepše da imam s kim da podijelim i težak dan, i vruću supu uveče.
Nisam bila ni po kakvim emisijama, ni na mrežama – kod mene se sve rješava uživo i u oči. Zato i pišem ovdje, jer možda me pročita neko kome je dosta priče i traži ženu stvarnu. Neko ko zna šta znači kad ti neko kaže: „Osloni se.“
Tražim muškarca koji nije lijen. Ni u duši, ni u rukama. Voljela bih da si između 30 i 40 godina, da znaš što je alat, što je odgovornost, što znači riječ kad se da. Neka si iz sela, varoši, ili čak grada – ne mari – samo ako ti nije mrsko da se prljaš, radiš i dišeš punim plućima.
Imam svoj krov nad glavom, kuću koja nije luksuzna, ali je čista, uredna i puna mirisa doma. Imam i okućnicu, voće, baštu, štagalj, i ne čekam da mi neko nešto sredi. Sve sama, ali mi nije teško – jer volim da se vidi da je žensko domaćin.
Nećeš me naći našminkanu svaki dan. Uglavnom sam u gumama i kecelji, sa krpom u ruci ili motikom na ramenu. Ali kad zatreba, znam da budem prava žena – obučem haljinu, pustim kosu, skuvam najlepšu večeru i gledam te kao da si jedini čovek na svetu. Jer kad volim – ne štedim.
Nisam bila u braku. Bilo je pokušaja, ali sam brzo shvatila da ljudi danas više pričaju nego što čine. Obećaju, pa nestanu. Ili se uplaše kad vide da kod mene nema glume. Zato sad tražim muškarca koji neće da me mijenja, nego da me prepozna. Neko ko zna koliko vrijedi žena koja umije da ćuti, sluša, radi i voli.
Volim djecu i želim da ih imam. Ako ti već imaš dijete, ne smeta mi, sve dok si pošten i brižan otac. Ako si razveden – nema veze, prošlost je prošlost. Ja gledam kakav si danas. Želim porodicu. Ne da bih „ispunila normu“, nego zato što vjerujem da dvoje ljudi zajedno mogu da naprave bolji svijet – bar u svojoj kući.
U slobodno vrijeme volim da čitam, slušam narodnu muziku i da pravim kolače. Volim da gledam kroz prozor dok pada kiša i da osjetim miris pečenih paprika. Volim jesen jer tada selo zamiriše na rad i tišinu. I volim muškarce koji znaju da ne moraš puno pričati kad te neko stvarno razumije.
Fizički sam prosječna. Visoka 166 cm, srednje građe, smeđa kosa do ramena, plave oči. Kažu da imam „dobro oko i čisto srce“. Nisam žena sa naslovne strane, ali sam prava kad mi staneš ispred srca. Umijem da zagrlim tako da zaboraviš sve što te boli. I ne tražim puno — samo iskrenost, prisutnost i ruku koja se ne povlači kad zagrmi.
Ako si se umorio od foliranja, igrica, žena koje hoće da budu princeze, a ne domaćice – možda sam ja ono što tražiš. Ako ti treba neko ko zna da pravi zimnicu, ali i da te razumije kad ti se ćuti – piši mi. Nemoj odmah pričati o svemu, samo mi reci kakav si kad voliš. To mi je dovoljno da znam da li vrijedi.
I na kraju, da znaš — ja ne tražim savršenog. Tražim iskrenog. Ne moraš da imaš puno, ali moraš da imaš dušu. Jer u ovoj kući se mnogo radi, ali još više voli.
Ako osjećaš da bi mogli zajedno — javi se. Možda si ti onaj koji mi konačno dođe, a ne ode.
UKOLIKO ZELITE DODAJTE ME NA PROFIL ISPOD
About The Author
