„Udovica ostala trudna nakon smrti muža – ali kada je otkrila ko je otac, svi su zanemeli!“
Kristen Tripson je izgubila muža, ljubav svog života, i oca njihove dvoje dece. Tuga koju je tada osetila nije se mogla opisati rečima. Njih dvoje su imali zajedničke snove, planove, želje – i jedan od najlepših bio je da njihova porodica dobije još jednog člana. Ali bolest je bila brža, i Sem je preminuo, ostavljajući Kristen sa dvoje male dece i neizmernom tugom u srcu.
Ipak, jedna stvar joj je davala nadu: četiri zamrznuta embriona, koje su zajedno stvorili tokom procesa vantelesne oplodnje, u trenucima kada je Sem još bio živ i borio se za život. Njihova ćerka Alisa En rođena je tim putem, a njihova ljubav prema još nerođenoj deci nikada nije prestala da postoji.
„Nikada nismo pričali o njegovoj smrti kao da je stvarna, ali jesmo o embrionima. Oni su bili naši mali životi, naše buduće bebe. To nije bio plan ‘možda’, to je bio plan ‘kada’. I ja sam znala da ću, bez obzira na sve, pokušati da ih donesem na svet.“
Kristen je pokušala da zatrudni ubrzo nakon Semove smrti, ali je izgubila trudnoću u ranoj fazi. Samo tri sedmice kasnije, izgubila je i njega. Taj period je opisala kao najmračniji u svom životu, ali i kao trenutak kada je u sebi osetila novu, tihu snagu.
„Dok je ležao na intenzivnoj nezi, dok sam ga držala za ruku, već sam znala šta ću da uradim. Nisam imala dilemu. Bili smo tim i to je bila naša zajednička odluka – da ne odustanemo od života.“
Nakon meseci fizičkih i psihičkih priprema, Kristen je ponovo bila spremna. U februaru je, uz podršku svoje i Semove majke, ušla u bolničku sobu i prihvatila poslednja dva embriona. U njoj su se mešali strah, tuga, nada i ljubav – sve u jednom dahu.
„Bilo je mnogo suza tog dana. I puno tišine. Ali i ogromna količina ljubavi. Znala sam da je Sem sa mnom. Znala sam da gleda i čuva.“
Nekoliko nedelja kasnije, test je pokazao: trudna je. Nosila je jedno dete. I bila je – srećna.
„To nije bila samo nova beba. Bio je to znak. Poklon. Način da deo Sema nastavi da živi sa nama. Naš sin dobija brata ili sestru. Naša ćerka postaje starija sestra. Ja ponovo postajem majka, ali ovaj put uz osećaj da mi muž i dalje stoji iza leđa, štiti nas, podržava iz nekog drugog sveta.“
Kristen je danas simbol snage i vere u ljubav. Iako je ostala udovica, nikada nije odustala od nade. Umesto da se preda bolu, odlučila je da svoju tugu pretoči u novi život.
„Znam da će biti teško. Znam da će biti dana kada će mi jako nedostajati. Ali kad pomislim na bebu koju nosim, i na to da smo je Sem i ja zajedno stvorili… Osećam mir. Osećam da ljubav nikada ne umire. Samo menja oblik.“
Kristen je odlučila da javno podeli svoju priču kako bi inspirisala druge da nikada ne odustanu od svojih snova. Njena beba stiže na jesen – kao podsetnik da prava ljubav nadživi i vreme, i tugu, i smrt.
IZVOR:STIL.KRURIR.RS
About The Author
