“Udovica sam iz Doboja, imam 49 godina i godinama nisam nikome pripadala – sada želim da mi se javi muškarac koji zna šta znači dodir u tišini”
Zovem se Marijana, dolazim iz okoline Doboja i imam 49 godina. Udovica sam već skoro deset godina. Moj muž je bio divan čovek, iznenada sam ga izgubila i to me je potpuno slomilo. Godinama sam ćutala, živela tiho, radila, čuvala svoju majku i decu, i potisnula sve ono što žena nosi u sebi – nežnost, potrebu za bliskošću, nadu da još uvek ima nečega posle tuge.
Sada su deca već odrasla, imaju svoje živote. Ostala sam sama u kući, koja je nekada odzvanjala dečjim glasovima, a sada čujem samo kako stari sat otkucava. Srce mi više ne lupa od tuge, ali počinje da se nada. Želim da volim ponovo, ali tiho, bez žurbe, bez igara. Ne tražim avanturu, niti nekoga kome je samo fizički kontakt važan. Meni je važan razgovor, razumevanje, onaj pogled kada znaš da nisi sam.
Znam da možda ne zvučim kao neko koga bi svi poželeli. Nisam u dvadesetim, nisam influenserka. Ja sam obična žena – radim u školi kao administrativna radnica, imam svoju baštu, pravim zimnicu, i volim večernje šetnje pored reke. Volim knjige, filmove i tišinu u dvoje.
Volela bih da mi se javi muškarac između 50 i 65 godina, koji je prošao kroz život, koji zna kako izgleda usamljenost, ali i kako da je razbije jednim stiskom ruke. Ne moraš biti bogat, niti savršen – samo mi se javi ako si dobar čovek, ako umeš da ćutiš pored žene i da je razumeš bez mnogo reči.
Ako ovo čitaš i prepoznaš se, ostavi poruku. Ne mora biti duga. Samo napiši: “Ovde sam.” Ja ću znati da nije kasno za nas dvoje.
Godinama ovde upoznajem muškarce – i strance i naše. I mogu ti reći, muškarci su svuda isti kad su nezreli. Traže kratke avanture, izbegavaju odgovornost, ili pak glume ono što nisu. Zato sam odlučila da svoju poruku napišem ovde, javno, iskreno, bez lažnih predstava. Ne tražim savršenstvo – tražim stvarnost.
Možda si ti muškarac koji je ostao u Srbiji. Možda si razveden, ili udovac, ili si prosto bio zauzet životom i nisi stigao da pronađeš onu pravu. Možda si u inostranstvu, ali se osećaš isto kao ja – kao stranac među strancima. Možda već dugo maštaš o tome da uveče legneš pored žene koja te ne pita za stanje na računu, nego te pita: “Da li si dobro?”
About The Author
Javi se gospođo