Život se često poigra na grub način sa ljudskim sudbinama, jedva od takvih priča je i Nihadova
Nihad Kešetović iz Bosne dugo je verovao da ima sve što čovek može da poželi – stabilan brak, dvoje dece i pristojan život u okruženju koje je sam izgradio. Međutim, nakon dve decenije, ceo njegov svet se srušio u samo nekoliko meseci. Ono što je prvo saznao bio je šok koji je promenio njegovu stvarnost iz korena – deca za koju je mislio da su njegova zapravo to nisu bila. A nedugo potom, suočio se sa još jednom strašnom dijagnozom – leukemijom.
Njegova priča počinje osamdesetih godina, kada se, kao mlad čovek, oženio ženom koju je voleo. Ubrzo su dobili dvoje dece – ćerku 1987. i sina 1991. godine. Verovao je da živi običan, ali ispunjen porodični život. Iza svakog dana bio je rad, borba i požrtvovanost. Nihad se, međutim, nije mogao ni nadati koliko će ga život iskušavati.
Godine 1987. doživeo je tešku nesreću na radu – betonski blok mu je pao na nogu. To je bio početak njegovih zdravstvenih problema. Usledile su komplikacije: tromboza, plućna embolija, kasnije i Parkinsonova bolest. I pored svega, nastavio je da radi poslove koje je mogao, prilagođavajući se svom sve slabijem zdravstvenom stanju. Radio je, trudio se, brinuo o porodici, živeo za svoju decu – kako je tada mislio.
Ali 2008. godina promenila je sve. Nihad se iznenada vratio kući s kolegom kako bi uzeo neke stvari. Tada je zatekao čoveka u svom domu – muškarca za koga se ispostavilo da je poslovođa njegove supruge. On je već tada bio u lošem zdravstvenom stanju i umro je upravo u Nihadovoj kući. Nihad ga je sopstvenim kolima odvezao u bolnicu. Taj tragični trenutak bio je i trenutak buđenja – počeo je da povezuje znakove, sumnje koje su mu ranije delovale neosnovano, postale su jasnije.
Ubrzo nakon toga, Nihad odlazi u Tuzlu kako bi uradio testove. Tada je saznao nešto još strašnije – da, zbog zdravstvenih posledica iz 1987. godine, zapravo nikada nije mogao da ima decu. Bio je slomljen. U tom trenutku, ćerka je već bila punoletna, a sin srednjoškolac. Te godine je predao zahtev za razvod braka i napustio kuću.
Njegova supruga nije prihvatala rezultate spermograma, insistirajući na DNK analizi. I kada su se testovi konačno uradili, šok se samo produbio – pokazalo se da deca čak nisu ni od istog oca. Nisu brat i sestra, već polubrat i polusestra.
I pored svega što je saznao, Nihad je u početku želeo da zaštiti decu. Nije im rekao istinu, nadajući se da će on i njegova bivša supruga moći mirno da se raziđu, da prodaju kuću i svako krene svojim putem. Ali ona na to nije pristajala. Nije želela da napusti ono što je Nihad zvao “javnom kućom” – dom u kom su, kako kaže, godinama vladale laži i izdaja.
Na kraju, deci nije on rekao istinu – to je učinio sud. A kada je čuo kako na ročištima govore o njemu, kada su ga ponižavali i nipodaštavali sve ono što je činio za njih, Nihad je odlučio da više nema razloga da ćuti. Sve je ispričao. I kako je rekao, “moja kuća je bila javna kuća” – mesto gde nije bilo poštovanja, istine ni ljubavi.
Nakon toga, 2010. godine Nihad se oženio ponovo Nadom i sad ima novi život. Kaže da je sa prošlim životom pokidao sve konce i da nema nikakav kontakt.
I dok se bori s leukemijom, poslednjim u nizu svojih teških zdravstvenih izazova, ostaje mu samo gorak ukus prošlosti i tišina koja zameni glasove onih koje je smatrao porodicom.
IZVOR:STIL.KURIR.RS
About The Author
