Nikada nisam verovala da će moj život krenuti ovim putem. Bila sam udata za divnog čoveka, stabilnog, nežnog, uvek uz mene. Imali smo miran brak, bez većih trzavica. I onda se dogodilo ono što ni sama sebi ne mogu do kraja da oprostim. Prevarila sam ga. Jednom. I to s čovekom kojeg on smatra prijateljem.
Sve je počelo jedne večeri kada sam se posvađala s mužem. Nije to bila neka strašna svađa, ali ostala sam sama kod kuće dok je on otišao kod majke. Bio je ljut i povređen. U tom trenutku, jedina osoba koja se javila i ponudila mi utehu bio je naš komšija i dugogodišnji prijatelj Marko. Došao je da proveri da li sam dobro, doneo bocu vina, i u toj tišini, dok sam plakala na njegovom ramenu, dogodilo se nešto što ni sama nisam želela.
Bilo je to veče koje sam želela da zaboravim, ali posledice su ostale. Posle mesec dana shvatila sam da sam trudna. Moj muž je bio presrećan. Nije ni posumnjao da dete možda nije njegovo. Nisam imala hrabrosti da mu kažem istinu. Pogledao me je s takvom radošću kada sam mu saopštila da ćemo postati roditelji. Bio je to njegov san.
Svaki dan od tada živim s teretom. Naš sin raste i neodoljivo liči na Marka. Sve više me podseća na ono što sam uradila. Marko dolazi kod nas, igra se s detetom, i svaki put kada pogleda mog sina, osećam kako me peče savest. Nikada ništa nije rekao, ni on, ni ja. Sve je zakopano u tišini koja nas ubija.
Ponekad se probudim u znoju, uplašena da će moj muž jednog dana shvatiti istinu. Da će videti sličnost. Da će neko nešto reći. Da će Marko progovoriti. Ili, najgore od svega – da će dete jednog dana pitati nešto što će srušiti sve.
Znam da sam postupila pogrešno. Znam da moj muž ne zaslužuje ovakvu izdaju. Ali svaki put kada ga vidim kako grli našeg sina, kako mu čita priče pred spavanje, kako ga vozi biciklom po dvorištu, srce mi puca na komade. Jer znam da ga voli više od svega, a ne zna da nije njegov.
Ne znam kako da nastavim. Nosim ovu tajnu već šest godina. Skrivam je kao najveći zločin. Ne znam da li da mu ikada kažem. Ne znam da li da ikada priznam svom detetu. Ne znam da li imam snage da nastavim ovako, ali još manje imam snage da sve izgubim.
About The Author
