Zovem se Snežana, imam 48 godina i živim u Novom Sadu. Po struci sam pravnica, a po duši romantičarka koja još uvek veruje da dvoje ljudi mogu pronaći svoj kutak sreće, ma koliko godina imali i ma koliko im se putevi ranije lomili.
Iza sebe imam mnogo – i dobrog i teškog. Prošla sam kroz brak koji je trajao više od 15 godina, ali nažalost, vreme, umor i tišina su odneli ono što je nekada bila ljubav. Imamo odraslu ćerku koja živi u inostranstvu, a ja sam ostala u svom stanu, sa mnogo uspomena i još više želje da započnem novo poglavlje – ne bajkovito, ne savršeno, već iskreno i ljudski.
Volim lagane šetnje kraj Dunava, kafice u tišini sa nekim ko ne žuri. Volim da kuvam, posebno nedeljom, i volela bih da opet imam za koga. Nije mi važno šta imaš u novčaniku, već šta nosiš u srcu. Ne tražim sponzora, niti avanturu – tražim čoveka koji zna šta znači kada žena kaže: „Dosta mi je bilo samoće.“
U svom životu mnogo sam se davala drugima – poslu, detetu, porodici. A sad želim nešto za sebe. Želim muškarca s kojim ću moći da podelim tišinu, ali i smeh. Ko neće gledati godine, već dušu. Ko neće tražiti savršenu figuru, već toplinu u očima. Ko će razumeti da se prava bliskost ne meri izgledom, već rečima koje se ne moraju ni izgovoriti.
Možda ti nisi čovek koji piše oglase, ali evo, ja jesam. Jer verujem da je hrabrost priznati sebi da ti fali neko. Da ti fali neko ko će te zagrliti kada se vratiš kući, ko će te pitati: „Kako si?“ – i stvarno slušati. Ako si sam, ako si prošao kroz životne izazove, ako si negde između 45 i 60 godina, možda smo ti i ja poslednja prilika jedno drugom – a možda i prva prava.
Nisam teška, nisam zahtevna, ali ne želim da gubim vreme na ljude koji nisu iskreni. Želim otvorenu komunikaciju, zajedničke planove, večere uz sveće, smeh u kuhinji i nežnost u tišini. Volela bih da ponovo zaspim kraj nekoga i da se budim uz poznati dah. Da ne budem sama za praznike. Da budem nekome „moje sve“, a ne „dok se nešto bolje ne javi“.
Ako voliš žene koje znaju šta hoće, koje poštuju muškarca i njegovu tišinu, ako veruješ da prava bliskost dolazi iz duše – piši mi. Ne moraš imati savršen život, ni veliku kuću. Samo imaj srce koje zna da prepozna toplinu. Jer ja tu toplinu još uvek nosim – i čuvam je za onog pravog.
Možda smo već prošli svoje oluje, možda nas sad čeka sunce. Javi mi se ako misliš da bismo mogli zajedno tražiti mir, jedno u drugome.
About The Author
