Zdravo, moje ime je Nataša. Imam 38 godina i živim u jednom malom mestu blizu Zrenjanina. Radim u apoteci, skromna sam, povučena i pomalo staromodna – ali verujem u ljubav više nego ikada.
Nikada nisam bila u braku. Imala sam nekoliko veza, ali nijedna nije bila ona prava. Znaš ono kada nekoga voliš više nego što on voli tebe? E pa, to sam bila ja. Uvek sam davala celog sebe, a dobijala sam delove, ostatke, izgovore. Možda sam previše emotivna, možda previše verujem ljudima. Ali ne mogu drugačije.
Znam da će neko reći: “Pa šta čekaš, udaj se!” – ali ja ne tražim brak po svaku cenu. Neću da živim pored nekoga samo da ne budem sama. Hoću da volim i da budem voljena. Hoću muškarca koji će me gledati kao nešto dragoceno, kao nekoga ko vredi.
Mnogi misle da žene u tridesetim traže sigurnost. Ja tražim istinu. Ne zanima me tvoj auto, stan, ni status na društvenim mrežama. Zanima me da li umeš da mi kažeš “nedostaješ mi” i da to stvarno misliš. Da li umeš da držiš ruku žene kada joj je teško. Da li znaš da je sreća u malim stvarima – u kafi ujutru, u poruci pre spavanja.
Tražim muškarca između 40 i 55 godina, po mogućstvu iz Vojvodine ili šire okoline, ali nije uslov. Ako si razveden, udovac, ili si jednostavno bio sam kao i ja – još bolje. Samo da si ozbiljan, pošten i spreman za nešto lepo.
Piši mi ako misliš da možemo zajedno da gradimo nešto. Ne moraš biti savršen – samo budi iskren.
Želim nekoga svog. Nekoga ko zna miris doma. Ko zna šta znači popiti jutarnju kafu u tišini i bez reči. Ko ume da se nasmeje iskreno, da zagrli snažno, da me gleda kao ženu, ne kao kuvaricu, čistačicu ili novčanik.
Godinama ovde upoznajem muškarce – i strance i naše. I mogu ti reći, muškarci su svuda isti kad su nezreli. Traže kratke avanture, izbegavaju odgovornost, ili pak glume ono što nisu. Zato sam odlučila da svoju poruku napišem ovde, javno, iskreno, bez lažnih predstava. Ne tražim savršenstvo – tražim stvarnost.
About The Author
Ok devojko javi se