Zovem se Ivana, imam 25 godina, i živim u Zagrebu. Udovica sam već četiri godine. Moj brak je bio lep, ali život ponekad piše svoje priče. Ostala sam sama, deca su odrasla i otišla, a kuća je postala tiha. Vreme je da se ponovo smejem, da skuvam večeru za dvoje i čekam nečiji glas da me pozdravi.
Visoka sam 168 cm, imam 60 kg, crnu kosu do ramena i nosim naočare jer mnogo čitam. Kažu da sam dama u svakom pogledu – biram pažljivo reči, ne volim galamu i trudim se da uvek ostavim lep utisak. Volim klasičan stil, jednostavne suknje, bele bluze, bisere.
Volim da slušam Olivera Dragojevića, Zdravka Čolića i Arsen Dedića. Njihove pesme su moj unutrašnji svet. Filmovi koje me dodiruju su oni gde reči nisu potrebne – francuske drame, italijanske priče o ljubavi, domaći klasici poput “Petrijin venac”.
U poslednje vreme počela sam češće da šetam sama po Maksimiru, da posmatram prirodu i ljude, i da razmišljam kako bi bilo lepo opet imati nekoga kome se radujem. Nisam sklona izlascima, više volim intimne trenutke, večere u miru, šolju toplog čaja i razgovor. Uživam u sitnicama – cveće na stolu, muzika u pozadini, knjiga na noćnom ormariću.
Otkako sam ostala sama, učila sam da živim sa tišinom, ali nisam prestala da maštam o ljubavi. U nekim večerima, dok gledam stari crno-beli film, uhvatim sebe kako pružam ruku – kao da ću nekoga dotaći. Nedostaje mi bliskost, zagrljaj, zajednički planovi, makar i za vikend putovanje ili večeru kod kuće.
Tražim gospodina između 30 i 55 godina, kulturnog, urednog, stabilnog i nežnog. Neka bude tih kao ja, ili pak temperamentan ako zna da me voli iskreno. Ne tražim savršenstvo, samo autentičnost. Nekoga ko je prošao kroz život i razume koliko su dragocene one male stvari – jutarnji poljubac, podrška u tišini, smeh bez razloga.
Spremna sam ponovo voleti – ako si i ti, javi se. Neka ovaj oglas bude naša prilika da ponovo verujemo u ljubav.
About The Author
